Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

363

Радови су рађени ио упуствима за ироучавање седа од 1)г. Ј. Цвијића. Код Ердељановића и Мркоњића осећа се велики утидај књижевног рада Ст. Новаковића ,Село" [Глас XXIV]. Новаковићеве резултате о старом српском селу они су потпуно акцептирали. * Као што је споменуто, овим је књижевним радовима својих вредних и даровитих ђака написао објашњење г. Бг. Ј. Цвијић. Његови Антроиогеографски проблеми Балканског Полуострва нису само увод, него научан рад из антропогеограФије Балканског Полуострва. Мислим да је ова академска расправа г. Цвијића у исто време један од најбољих научних радова г. Цвијића. И поред својих знаменитих Физичко-геограФских и геолошких студија, 1)г. Цвијић се као узгред бавио и размишљао о антропогеограФским приликама Балканског Полуострва; за тим је приступио методском решавању и објашњавању тих прилика, саставио упуства, добијао од многих сарадника описе села, студирао те описе а и сам проматрао карактер антропогеографских појава на Балканском Полуострву, — па је на крају као претходни резултат тих својих научних студија пружио овај рад. Најпре је изложио метод рада и прештампао Упуства. У одељку Еултурни Појаси Балканског Полуострва, који је прештамиан у Срп. Књиж. Гласнику, излажу се утицаји разних култура на сгановништво Балканског Полуострва. На антропогеограФСке и етнограФСке појаве Балканског Полуострва утицала су три главна узрока: пластика и у опште природа земљишта, етнички моменат и на послетку разне културе. Па затим г. Цвијић закључује: „Као да просечне средње особине нашега народа носи косовско и новопазарско становништво; с њиме су блиски Мијаци и Брсјаци у северозападној Македонији". На Балк. Полуострву разликује четири главна културна појаса: 1. византиско-аромунски обухвата Тракију, Ист. Румелију, Македонију, Грчку са Епиром и најјужније делове Арбаније; долином Мораве он улази дубоко у Србију, а осећа се и у црноморском крају Бугарске; 2. иатријархални обухвата Босну са Херцеговином, готово сву Црну Гору, северну и средњу Арбанију и планинску област јужне Арбаније, готово сву Србију и Стару Србију и Бугарску сем источног приморја; 3. италијански захватио је уско западно приморје Балк. Полуострва, па је долином Неретве продјЗо дубље у унутрашњости; 4. средње-јевроиска култура осећа се у посавским и подунавским крајевима и дуж железничке пруге; 5. турски културни утицај огледа се у варошима где су живели или живе Турци.