Prosvetni glasnik

270

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Флавије: 0 рату јудејском) у историји иознат као нетачан и непоуздан с те стране. Петачно је споменуто на стр. 17. да су римски хришћани раширили своју веру ио Афрнци; пошто је данас познаго да су неколики ученпци апостолски, из Азпје допловили на бродовима у Африку и иросветили је (Коу, И' АМдие СћгеМеппе, ра§. 40. е1с.). Исто тако није тачно: да је Јустин, поред „Аиологија", напнсао још неколико списа против многобожаца (20. стр.); јер се не може поуздано утврдити да је Јустнн писац свију оннх списа, који му се приписују. Важнија црквена питања решавана су на васељенским саборима, тврди писац на стр. 42; али то његово тврђење може се односити на времена од 1У-тог века; до тога времена., нитања ова решавала су се .па тако званим аомесним саборима, о којнма г. Швабић и не спомиње. Не постоји факат, да је Арије у вреле сабора пикејског (325. г.) боравио у Александрији (стр. 42), кад се зна поуздано, да је оп, на неколико годипа нред тај сабор, био прогнат из Александрије и настанио се у Палестини; као што ие постоји ни то: да је Арије по новратку из заточења у Цариград иотнпсао никејски символ вере, (стр. 43), — јер знамо поуздано, да је он поднео цару Константину свој символ, различан од никејскога (Сократ. Црквена Историја I књ. 26. гл.). Није поуздано (на странн 43.) да је Григорије богослов председавао II васељ. Сабору, пошто су и пре и иосле њега били други иредседници (Мелетије и Нектарије) и пошто је Григорије, баш због тога нитања, напустио и свој црквени престо у Цариграду и сам са^ор. (Не{'е1е. СопсШеп§ебсШсМе, II. Вс1 5 8.). Не би требало с поузданошћу. узимати године о којима сеунауцијош спори, као нпр.: да је Трајан дошао у Антиохију, идући по други пут иротив Парћана 106. годипе; да је Игњатије иострадао у Риму 107. год., кад се данас више утврђују мишљења: да је Трајан пошао у рат против Парћана 112. г. и да према томе ваља и смрт Игњатијеву однети много каснијем времену (Вагс1епће\уег. Ра(:го1о§'1е, 38. 60.61). Неоснован је и навод: да је Констаитин победио Лпцнјана код Једрена (стр. 38.), кад је познато да је овај последњн побеђен код ириморског вптннскога града Христоиолиса, или Халкидона. (Сократ. Историја I књ. 4 гл.). Сигурпо штампарском омашком ушла су у књигу имена: Фрументује (стр. 40), АнФуза (стр. 50) Вена (стр. 17), итд. Кореговање ових оиашака пе утиче на битиу промену у уџбенпку, који осталим особинама својим нотнуно заелужује преноруку за средње школе, где се иначе оскудева у добрим уџбепицима за овај предмет. С тога сам мишљења да се уџбеник г. Швабићев за сада џрими као привремени уџбеиик. А ако писац нађе за добро да свом сиису даде бољу техничку израду, да обадве књиге споји у једну и да понизи цену њпхову, — ја бпх био слободан предложити га и за сталан уџбеник у нашим средњим школама. 19. декембра 1901. год. у Београду. Захвалан Гдавном Просветном Савету на поверењу Стеван М. Веселиновнћ, референт Мпнистарства просвете и редован члан Главног Просв. Савета.