Prosvetni glasnik

276

приврвдни гласник

Христову, деда ће својом фантазијом створити праву слику о том догађају како она одговара и истини и како баш захтева васпитна важност овог градива: пуста пећина — стаја, јасле, слаиа, показиваће сиромаштво и запостављеност на земљи; долазак анђела као Божјих изасланика показиваће небеску величину. Са овако лепом сликом дечје фантазије треба упоредити слику уметникову о том догађају, која је у овом уџбенику, на којој се не види пећипа него дворнида са стубовима и сводовима, па ће се видети да је слика дечје Фантазије и лепта и потпунија. Алп бапг и не створила деца бољу слику од уметникове, опет она има веће вредности, јер је створена властитим радом душе васпитанпкове. Сем овога слика се н не може разумети пре предавања, јер се разумевање слика оснива па аперцепцији. Настава треба да дб апердептивних нредстава за слику, иначе може се и најсветија слика најсмешније тумачити, као што смо се о овоме уверили својим. искуством. Али још нешто. Слика треба да служи бољем разумевању предавања, овако се улоге мењају, јер предавање се труди да разјасни већ дату слику. Према свему овоме, данашња дидактика износи слику пред ученике тек пошто деца потпуно схвате догађај, пошто су се у настави упознала са карактерол, осећањем и тежњама дотичних особа. На овом месту једна уметничка слика биће ученицима и много јаснија и њен утисак биће много јачи. XII. Методски употребљене уметничке слике служе и естетичком васиитању. Међутим како су оне у овим уцбеиицима употребљене нису ни за то. Оне су мале, нејасне и неразговетне да деца не познају на њима поједине личности ни положаје ни после толиког проматрања и пре и иосле предавања. ЕГа такве слике ни служити не могу васпитанидима за вежбање у проматрању слика, што би такође био њихов задатак. XIII. Поред тога што су мале н неразговетне, понеке од њих и ие одговарају истини; таква је слика Рођења Христова. Док се у тексту вели да је Христос рођен у иећини, дотле се на слици виде сгубови и сводовп. Уметник је, нема сумње, знао зашто је тако насликао, али ово ће бунити децу. Друге опет не одговарају у свему културном стању онога доба из кога су догађаји. И алегоријске су слике тешке за деду и стварају у њима нелогичности. Таква је слика на којој је представљен Исус како се Богу моли у Гетсиманији и на којој се у углу види чдша како стоји у ваздуху. Оваке слпке деца погрешно схватају и тумаче. XIV. Уџбеници утурени деци у руке раскидају и ону тесну везу, која треба да постоји између васаитаника и васиитача. Ова је веза битна ногодба за постизавање васпитног задатка. Кад она постојн у једној школи, онда васпитач лично уцравља развитком својих васпитаника и удешава да та.ј развитак буде правилан, природан, постепен и самосталан. Ова се веза прекида ако се између њих увуче уџбеник. Васпитач се веже за уџбеник, и пази да ни корака не пређе изван граница оног круга представа колики јо уџбеником обележен. Тако је исто и саученицима: све разноврсне индпвидталности колико их има у једном разреду морају се спуштати једном Формом коју им уџбеник намеће. Тако уџбеник убија духовеу слободу и васпитачеву и васпитаникову. XV. Уџбениди су штетни и по физичко здравље васпитаниково. Статистички је утврђено, да су тако зв. школске болести: кратковидост, нервозност, главобоља, бледило, неправилан ток крви, погрбљеност и др. данас чешће него раније. Ове болести ако нису дошле једино услед дугог седења