Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВИОГЛ ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

277

за књигом у школи и ван ове, а опо су знатно нојачане тии. Кад се цео наставни рад састоји из седења за књигом и учења из ове у доба кад је деци кретање најпотребније, очевидно је да ће цео организам дечји и очи страдати више него кад се градиво даје приповедањем. За децу би било здравије, кад би могла слобдпо време ван школе провести крећући се по слободној ирироди, него да ссде у затвореном простору над књигом. XVI. Уџбепици кваре и иоредак у школи. Чим је у једној школи уџбеник средиште око кога се креће цео иаставни рад, он је онда и најглавнија погодба да со рад отпочие и да мозке вћи својим током. Али ко познаје основну школу, знаће како се ова погодба испуњава. Неко је дете заборавило свој уџбеник, друго је изгубило, трећем су украли или поцепали, четвртом родитељи нису стигли, нису хтели, или нису ни могли купити. Наставник у тим случајевима место да почне наставу, мора да уклони прво те сметње и да расправи све те случајеве. То или прекида наставни посао или га одлаже. ХУП. Уџбеницп су и један неираведан намет на ђачке родитеље. Похођење основне школе обавезно је за сву здраву децу. Родитељи су њиховн дужни давати их у школу, и школа треба да изађе родитељима на сусрет, и да им помогне да врше своју обавезу према њој. Међутим овим силним уџбеницииа она то не чини. Користећи се обавезом њиховом према школи, писци их цринуђавају да чине један издагак, који није тако незнатан, кад се узме у обзир с једне страае имовно стање родитеља који морају сами куповати (по закону добијају бесилатно само они, који плаћају непосредне порезе испод 5 динара), а с друге стране и цене уџбеника, њихова количина и честа појава. XVIII. Најзад уџбеници су данас, једно несавремено наставно ередство. Они су ушли у унотребу још у доба реФормације, кад код ондашњих школских људи није било данашњег исихолошког знања о дечјем духу. Тада је вера у ауторитет била велика и први уџбеници били су катихизиси, чији је текст важио као апсолутно истинит и свети. Деца тада нису ни смела мислити, него су имала само да науче добро на памат оно, што им је дато. По угледу на катихизис после су цисани уџбеници и за друге предмете. То је наравно, после иренето и код нас. И код нас су они моглп бити оправдани онда, кад нисмо имали педагошки образоване учитеље. Таквим учитељима у уџбницима је било дато готово градиво и они су ииали само да надзиравају да га деца из књиге унесу себи у главу. Данас су нам скоро свн учитељн стручно образовани за свој посао, па ће они сами и умети обрадити градиво. Ако би било још кога непедагошки образованог учитеља, није потребно ради тако малог броја држати се и оваквог средства, као што је уџбеник већ и због тога, што данас имамо стручан инструктиван школски надзор, који ће и тај незпатан број учитеља упутити на правилан методички рад. Према довде изложеним мислима о уџбенпцима за овај предмет уопште мислимо да ни ове књижице не треба примити као уџбенике за ученике и ученице III и IV разреда основне школе. Али, и ако писац иије пзриком казао, можда му је била жеља да намени ове књпге деци III и IV разреда основних школа да из њих само читају норед наставе и ван ове. Ми смо и са те стране разгледали ове књиге и налазино да не могу ни томе задатку одговорити. Књиге са овим задатком треба да буду или прост извадак из Светог Писма, (онако како га је превео Т>. Даничић и Вук, само можда у источном дијалекту), или написане по Св.