Prosvetni glasnik

284

просветни гласник

2. Оптатив са ар значи, да се нешто може догодити (тос1и8 ро1епНаПб), а употребљава се и за блаже тврђење. Пегација је огЗ н. пр. србдоци. аг> ја бих носио, могао бих носити, ахоба<мџ1 аг чуо бих, мо^. гао бих чути — ог>х ар аХпоцп не бих рекао. 73. Значење императива. Треба разликовати: 1трега1. ргаез. 1Ђе итд. = дријеши итд.: свагда трајно значеље и „ аог. Хђаог итд. = одријеши итд: „ тренутно „ С негадијом: не дријеши итд. = ,«.»/ /.Ђе, џђ Лгетсо, џђ Мете, џц Хпогтш V. немој (немојте) одријешити = џђ Мацд, џгј Мацте (сош. аог.) нека не одријеши = /ц Луол (сош. аог.), обич. (ггј Агсатсо, нека не одријеше = Лбоио!. (соп1. аог.), обич. џђ А^стартсор. 74. Главна значења медијалнијех облика. Медијадни облкци а) имају рефлекеивно значење (актив -|- се, себе) н. пр. Хоуш перем (тијело): Хогјоца/, перем се, купам се, угџга^м вјежбам (кога): уиџра^ојла/, вјежбам се, у,о(м мажем: /тоцчс мажем се. Мјесто тога се често употребљава актив с реФлексив. замјеницом н. пр. алохтеЈгм $џаг'т6>> убијам се, етсамегд веаитог хвалиш се. б) значе да човјек нешто ради за се(бе) — себи, за своју корист, (нешто) своје: ХоАоџа1 т?јр хесраЦр перем (своју) главу. аџг>гш одбијам, аџ&роџа^ (одб. од себе) браним се. Уз § 72. 2. За иотеицијал ирошлости унотребљава се аог. (иди тр^.) са иг (негад. оу) н. пр. гјкоуоа^ аг могао си чути, г/е аг <Згго; ко је могао мисдити (да...)? Уз § 72. Онтатив стоји у иодложној реченици, кад је у главној речениди „историјско" вријеме (т.ј. 1трГ., р1издрег?., т(Ј. аог. иди ргаез. ћ1з4ог.): 1. Врло често мјесто гшдикатива (негад. ок): а) у декларативној, б) у интерогативној (изузетак вод 2.), в) у узрочној реченици вад се у њој казује мисао писца н. пр. а) еАеуеу, оп &ауц&^01 (иди &а^џи(;и) говорио је, да се чуди. б) црага аутоу, г{ лараууеЛЛо/, (или -ЛЛвС) питао је, шта заповиједа. в) е/аЛеламег, оп. лраод Леуо/. што (по љегову мишљењу) благо говори. 2. Врло често мјесто конјужтива (негад. /иј)-. а) у дубитативној интерогативној, б) у финалној (орЈ. ргаез. или аог.), в) у темиорал. реченици (исп. уз § 71. 4) н. пр. а) 1]Јг6ре1., о п ЈТ0101гЈ (или т101гј) није знао, шта да ради. б) тјЛ&еу, ('га ууи<ро1 или ури<рл (урпџеиг или уфиџл) да ните (напише). в) ла$г[ууе1Лег, елеЉ)] бемуцоешу (о. г. епе^дау бемгтјоцте), агала\>ео9а(,. Биљешка. Оптатив се још употребљава н. пр. а) у кондицијоналној иотенцијалној реченипи (и у релативној кад има таки смисао, а и у концесивној), б) у темиоралној речениди кад се казује ионављање у ирошлости. (Негад. цгј ) н. пр. а) ес пд таута Леуо1, ау Леу01 ако би ко то говорио, право би говорио. б) Курод та &ц(>1а в&ђреуег, бтсбте [ЗоуЛосто кад (год) је (би) хтио.