Prosvetni glasnik

294

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

али даљи „умни покрети" код њега су расути по појединим земљама, па и ту с разним културним појавима који зависе један од другог, ученик се познаје са потпуно немогућном консеквентношћу. На пример Француска Лросветна литература излаже се рапије од инглеске и ученик иознаје Волтера, Монтескија и Русоа пре него што добије општи појам о деизму и о политичким теоријама Инглеза, од којих су толико зависиле француске идеје 18. столећа. Истина Шулгин се старао да веже сва та сИ81ес1а тетћга у кратке предговоре, у којима се говори да се историја ове или оне земље карактерише у даном периоду овим или оним појавима, али прво он треба да покаже појаве које ученик још не зна; друго, поЈедине историје он карактерише као појаве општег значаја, што даје повода несиоразуму ; и треће, и саме те карактеристике немају код њега унутрашњег јединства. У опште ми се чини да уџбеник нове историје од Шулгина може служити као доказ незгодности делити нову историју на сувише велике периоде и сваки период излагати искључиво но земљама. Други уџбеник нове историје који ћу сад разматрати јесте од проФ. Виноградова, који својим научним достојанством надмаша све друге уџбенике. Сам нисац говори у предговору да му је смер био да по могућности изложи битне Факте нове историје у таком избору и поретку, да би се објаснио општи ход развитка и узрочна веза главних догађаја. Размотривши хуманизам и географска открића у својој историји Средњег века, аутор почиње излагање нове историје одмах од реФормације. Историја. 16, 17 и 18-ог столећа (до 1789 г.) код њега као и код Шулгина дели се на два дела, под насловима: „РеФормација" и „Стари поредак", али унутрашњи распоред делова код њега је друкчији, т. ј. боље се истичу периоди. С почетка код њега иде реФормација у Германији до аугсбуршког религиозног мира (гл. I.), за тим реФормација у Швајцарској, у Инглеској и у скандинавским земљама (гл. II.), а о реФормацији у Нидерландији, у Скотској, у Француској и у Пољској, говори се већ на разним местима главе III која је посвећена католичкој реакцији. Та последња глава почиње разматрањем општих појава (језуити и тридентски сабор) и излаже међународне и унутрашње догађаје по земљама овим редом: Шпанија с Нидерландијом, Инглеска са Скотском, Француска, Пољска и најносле Германија до краја тридесето-годишњег рата. Мала закључва 1У-та глава тог одељка посвећена је „уметности, литератури и науци" тога периода. Тај поредак има несумњиве иреваге пошто боље разјашњава општи ход развитка, али остварујући то код Виноградова има и великих незгода. Прво, међународни односи у историји појединих земаља у том уџбенику постојано се уплећу с Фактима унутрашње историје а тиме сегуби веза у њиховом излагању. Историја реФормације у Германији после спа-