Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

293

0 ПРЕДАВАШУ ИСТОРИЈЕ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ Н. Карјејев

(НАОТАВАК) Мора се признати да је потпуно тачно што су у нову историју унесена с једне стране ведика географска открића крајем XV и почеткои XVI стол. а с друге — епоха ренесанса. Са оба појава пре почиње ново доба по њиховом упдиву на сав историјски живот него што се завршује средњи век с његовом територијадном деобом западне Европе и владом кудтуре, у којој је хуманизам дошао у опозициони однос. Само јевреме избацити из уџбеника „епоху пронадазака XIV и XV стод.", пошто јеу размаку од скоро цела два стодећа пронађена само хартија за писање, штампа, барут и компас; тачније би бидо назвати епохом проналазака наше време паре п електрицитета. Тако је исто време и термин „прерођај наука и уметности" заменити научнијим термином „хуманизам". Само излагање историје новог времена код Шулгина је у суштини по земљама, услед чега ученици не могу да представе себи општи ход историје, те често не могу да појме велике догађаје ошпте-европског зпачаја. На пример епоху реФормације ученик не види у целини. Историја реФормације Л.утера и Цвинглија издаже се у историји Германије, историја реФормације Калвинове у историји Француске, а при том, пре него што додази до ње, ученик пролази сву историју Германије до краја тридесето-годишњег рата, као да му није потребно знати историју појава и ширења калвинизма и за историју саме Германије. Ту у одсеку о Германији пре него што је ученик могао да позна историју реФормаДије у разним правцима (калвинизам, ангдиканизам, пуританизам) њему се предаје историја католичке реакције, реда језуита и тридентског сабора, као да је све то имало важности само за Германију. Или с друге стране нацрт сунарничке борбе Француске са хапсбуршким домом ставл>ен је код Шулгина у историју Француске, која је стављена посде историје Германије, доведене до 30-то год. рата закључно; т. ј. италијански ратови крајем 15. и почетком 16. столећа и ратови Фрање I с Карлом V. у првој половини 16. стод. издажу се после излагања рата у првој половини 17. столећа онда кад је и за историју немачке реФормације и за историју тридесето-годишњег рата важно да се раније већ зна историја узајамних односа између Хапсбурга и Француске. У опште уметање историје међународних ратова у нсторију појединих земаља вуче за собом разне хронолошке несагласности, а да се већ и не говори о томе што се тиме ратови једнострано осветљују. Истина Шулгин је учинио добро што је на једном месту изложио историју ренесанса у разним земљама