Prosvetni glasnik

296

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

хама или појединим земљама. Тако у суштиии и у опште и треба иоступати у писању уџбеника нове историје, али по некад аутор злоупотребљује оба начина. Уплећући излагање немачке реФормације са излагањем спољње политике Еарла У. и тиме развлачећи пажњу ученика између два различна процеса, он веома злоупотребљује принции синхронизма, а прилагођујућп цео ред Факата из историје Пољске, Шведске, Русије, Турске и Аустрије нацрту уздизања Пруске и тим слабећи самосталпм значај свих тих Факата, као и износећи их у веома једностраној вези, он и коришћење другим принципом доводи до веома значајне злоупотребе. Ствар је у томе што осим везе са временом или простором (с епохама и земљама) у историји постоји још и веза са извесним кругом појава. С тога гледишта, на пример, говорећи о реФормацији могу се ујединити Факти из историје разних еноха и разних земаља. Примере таких уједињавања налазимо у уџбенику Виноградова у одељцима о уметиостима, литератури и науци. У глави о тим предметима у првом ггериоду говори се о живопису италијанском, немачком, Фламанском и холандском, о литератури Италије, Шпаније, Француске и Инглеске, о философији Бекона и о научним открићима XVI и XVII столећа. Такав карактер има и глава о литератури и о њеном упливу. У опште с тог гледишта уџбеник Виноградова стоји на доброј подлози; на бољој него Шулгинов, Осим тога по таквом плану састављена је код Виноградова и глава „Друштво старог поретка", где су изнесене карактеристике положајајјпојединих класа друштва и државног живота у три главне земље западне Европе. Видели смо већ да уџбеник историје треба да групише Факте по односима њпховим према овим или оним епохама и земљама и према овим или оним кдтегоријама појава (међународни односи, социјално-политичке Форме и кретања, духовна култура). Да пређем сад на мој план (који ја снремам као основ мојега уџбеника нове историје). Пре свега да наведем његове одељке: 1. Почетак светске владавине европских народа. 2. Хумапизам. 3. РеФормација. 4. Католичка реакција. 5. Апсолутна монархија. 6. Просвећење XVIII столећа. 7. Просвећени апсолутизам. 8. Француска револуција. 9. Наполеоновска епоха. 10. Реакција и либерализам. 11. Друга половина XIX столећа. 12. Светска владавина савремених народа.