Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

297

Тако, шш нриближно тако, могу се назвати поједине главе уџбеишга нове историје. Да размотримо сад дедину. Уџбеник почиње се и свршава главама посвећеним иитању о освајању других континепата од евро пских народа. У првој од тих глава треба да се говори о геограФСКи м открићима крајем XV и почетком XVI столећа и о почетку ваневропске колонизације, у коме се издажу резултати ко лонизациопе радње и ширења европске цивилизације. А то треба за светск о-псторијску тачку гледишта, пошто основ ученику треба да буде његово звањо из политичке геограФије. Остале главе треба да се посвете историји самих европских народа (заједно са уједињеним Сев. Америчким државама). Свака глава обухвата извесну епоху, при чему се епохе одељују једна од друге и хронолошки и по садржинп главног појава . Строго хронолошке границе наравно да су немогућне. РеФормација је почела много пре него што је престао хуманистички покрет и није се била још свршила кад је већ почела радити католичка реакција. Тако исто уепоси хуманизма, реФормације и реакције долази и преврат средњевековне сталешке монархпје у апсолутну монархију, у које се време на копну и развија „просвећење", пошто је и просвећени апсолутизам само извесна стадија у разввтку апсолутизма. Сваки наставник историје појмиће по томе зашто се узима таква наизменица за историју XVI, XVII и XVIII столећа, поштојераспоред најновије историје (од 1789 г.) чисто хронолошки. Даље, од десет глава које су посвећ ене историји саме Европе, две имају искључиво културну садржину. То су главе о хуманизму и опросвећењу XVIII столећа и у њима, осим општих карактеристика поменутих појава и њихових нац ионалних разлика, не треба да буде никаквих других рубрика. А за то у осталих осам глава треба да буду, осим општих карактеристика, и рубрике међународне политике и социјално-нолитичке историје иојединих земаља. У осталом опште карактеристике не могу добити већи развитак у свих осам глава; у две из њих довољно је ограничити се излагањем унутрашњих догађаја и промена у појединим државама и спољних односа међу њима, пошто је то потпуно довољно ради разјаш њења општег значаја даљих епоха. Говорећи то ја имам на уму дке суседне главе: о Фр анцуској револуцији и о Наполеоновској епоси. У обе се могу ставити само кратки приступни параграФИ ради опште везе. Осим тога, једва је могућно дати у уџбенику општу карактеристику друге пол овине XIX столећа. Што се тиче размештања рубрика о спољњој и унутрашњој историји, то, разуме се, не може бити свуд једнако. У истор ији реФормације згодније је изнети спољњу политику пре унутрашњих покрета, ма и само за то да би ученик, прелазећи историју немачке реФормације, већ знао зашто се Карло V. дуго време није мешао у унутрашње ствари Германије. У глави о католичкој реакцији спољња политика времена Филипа II. треба да се објасни пре историје 20*