Prosvetni glasnik

300

П.СОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Реакција и либерализам. Бечки конгрес. Његове творевине. Свети Савез. Пентархија. Епоха конгреса. Мешање ведиких држава у реводудионарне покрете на југу Европе. Грчки устанак. Однос ведиких држава према њему. Општи појам о унутрашњој реакцији од 1815 г. Оживљај католицизма и романтизма. Либерализам и почетак социјадних учења. Економски иреврат крајем XVIII и почетком XIX стол. Борба реакције и либерализма, племства и буржоазије. Националне тежње 19 стол. Поједине државе (Германија, Француска, Ииглеска) до 1830 г. Јулска револуција и њен уплив на међународну политику. Поједине државе у епоси јулске монархије. 1848 год. у разним земљама и резултат покрета. Друга, иоловина XIX столеКа. Међународни склоп до 1848 и после 1848 г. Улога другога царства. Псточно питање. Источни рат 1853—1856 г. Принцип народности. Гатови : италијански, аустро-пруски, Француско-германски. Пад другог царства. Унуграшња историја Инглеске, Сев. Америчких држава, Италије, Германије, и Француске у недесетим и шесетим годинама. Уједињена Италија и Германија. Трећа република у Француској. Међународне комбинације носле 1871 г. Источно питањеирадње на балканском полуострву. Гат 1877—1878 г. Тројни и Француско-руски савез. Том се одељку може додати и преглед ваневропске политике великих држава, који треба да чини засебну главу. Из овог кратког и врло неравномерног прегледа (према набрајању појединости) читалац ће увидети да ја не сматрам за потребно држати се педантски општег шаблона. Опште карактеристике не дају се за све епохе. Истина само у једном случају сполња политика преча је од опште карактеристике епохе. Најзад спољна историја или се меће пре унутрашње, или долази за њом, а у другим случајима морају се епохе и подраздељивати и од једне категорије појава враћати се на другу. Тако се епоха католичке реакције дели на два иододељка (друга половина XVI и ирва половипа XVII стол.) а у историји XIX стол. прелази се од унутрашње политике аа спољњу и обратно. У ошлте није могуће тражити у распореду материјала потпуну једноликост, пошто настаје потреба руководити се разннм везама (по епохама, по земљпма, по једнородности појава) и водити рачуна у сваком поједином случају и о потребама научности и о потребама педагошким. VIII. Бакво треба да буде излагање у уџбенику Одредивши у чему треба да буде Фактички материјг.л историјског уџбеника. и решивиш питање о томе како тај материјал треба да се гру-