Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

301

пише и расиореди у уџбенику, сад ћемо да иређемо на питање о излагању историјских Факата. Излагање предмета у сваком уџбенику треба с једне стране да зависи од особина самог предмета а с друге прилагођавати се ступњу појимања ученика. При погледу на историју као на нацрт продеса друштвеног и кудтураог развитка, излагање ће бити сасвим друкчије него •онда кад се у историЈи виде само биографије знатиих личности и приче о великим догађајима. У овом случају могу, наравно, заузимати видно место и анегдоте, карактерне за дане дичиости и разне појединости о драматским епизодама догађаја који се причају, а то ће и целом излагању дати сасвим други карактер, него у том случају кад се на прво место истакне нацрт процеса, који бивају у уређењу и у култури друштва. Ако је само тачио да поједини предмети нредавања треба да стоје на ступњу савременог стања тих наука, то историја и у школском предавању треба да се сматра не као скун биографија и прича о појединим догађајима, него као нацрт друштвених и културних процеса, а тим с е и решава пптање о томе како треба да буде само излагање у уџбенику историје, који је састављеи у духу савременог стања науке. Ја мислим да нико неће сумњати у правилност опште поставке, коју сам мало час изнео. Нема, или бар ја не знам, таквих разлога због којих се не би и на историју применила оншта правила о потреби уношења научног духа у предавања појединих нредмета, који се уче у средњој школн Оно што је у даном случају потребно за математику или Физнку, треба да је потребно и за историју. Општи извод из овога што смо казали јесте тај да излагање у уџбенику, написаном с научног гледишта, мора бити апстрактније него у уџбенику који би имао конкретнију садржину. У првој иоловини XIX столећа врло је често постављано и решавано питање о узајамним односима историје и појезије, пошто су и у једној и у другој гледали само разне врсте уметиости („Шз^ошсће Кипз1"). Историја се сматрала као уметничко репродуковање стварности, чиме би се само и разликовала од појезије, која уметнички изводи Фантастично. Од средине 19 стол. изнето је питање о дизању историје на ступањ науке и у данашње време историја се сматра као наука, и ако још далеко од савршенства, а не као вештина. Разлика између науке и вештине, између осталог, и у томе је што је нрва апстрактна а друга конкретна. У историји уметничко репродуковање прошлости примењиво је само на цртање појединих лица, на причање појединих догађаја, на описивање обичаја на, пример, ако то што се репродукује, може јако да делује на Фантазију и у опште може да врши уплив на наше емоције. Ја не мислим да тај елеменат треба занемарити у предавању историје, али сам уверен да му у уџбенику није место. Прво, уџбеник историје треба по самој суштини ствари да лма научни и наравно апстрактни а не конкретни карактер, а друго ако