Prosvetni glasnik

302

просветни гласник

бисмо му и далл конкретни карактер, то га тии још не бисмо учинили достуиним вештачком излагању. Како било, тек уџбеник историје треба да буде и крггтак и неоскудан Фактичком садржинои. Треба избегавати претварање уџбеника у сув каталог Факата. Ту није бирање између вештине и научности, него између знања иојединих Факата и знања уоигатеног. Шта ће изабрати и прави научењак, којп јасно појима задатке науке и прави педагог, који правилно нредставља себи смерове, који су потребни ради образовања младежи т. ј. треба ли пунити главу ученика само конкретним знањима голих Факата са особним именима и хронолошким датима или им саопштавати научне појмове и уопштавања, на то питање, при савременом појимању педагогике, не може бити два различна одговора. Пошто је реч о уопштеном знању, то не може бити ни речи о том да уџбеник нема апстрактни карактер. На другом месту ја ћу подробније извести како апсграктност уџбсника треба да се допуњује историјским читањима и илустранијама, али овде само да кажем то да апстрактност историје у њеном научном пзлагању не треба да буде сметња предавању тог предмета, сагласном с потребама науке. Ако би се стало на то гледиште, против којега ја устајем, то би се морала напустити свака апстрактност и из предавања других предмета, те би то, на пример у математици и физици , значило пзбацити те науке из гимназијског курса. Према томе би требало избацити и логику из старијих разреда. Најзад зар ми не злоупотребљујемо термин кад говоримо у опште о ученицима без разлике узраста. У руским пшназијама историја (не рачунајући ту црквену историју, којој је смер религиозно морално васпитање) прелази се у шест разреда, почињући у трећем и свршавајући у осмом. У трећи разред примају се деца од 12 — 14 година, а из осмог разреда излазе младићи од 18—20 година. Наравно да оно што је доступно ученику старијих разреда не може бити доступно ученику нижих разреда. У току од шест година, којидели тај прелаз ученика, дете ностаје младић те би било са свим немогућно предавати историју у III разреду тако, како је треба предавати у VIII, и у УШ разреду по ново предавати историју у оном облику и у оном опсегу који су потребни у III раз. На том је основан тако звани концентричкн систем, који тражи да историју у пуном обиму пређу ученици средње школе бар два пут г ако не три пут. Узрасти на које пада изучавање историје до тог су ступња различни да би било крајње непедагошки растезати курс историје на шест година, почињати га с децом и свршавати га с младим људима. (НАСТДВИЋЕ СЕ)