Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

305

шкодскога, који је смањио за 8 — 9000 динара!... Само ова три примера, па је довол>но да ће моћи свако мислити шта све бива са преирављањем и умањивањем појединих школских буџета, пошто их је окружни школски одбор одобрио, кад се уносе у нодитичке општинске буџете и кад то не могу да контролишу ни учитељ ни школски надзорник. Само крајем године, кад школи треба да се измири сав новац по њеном буџету, ако се уопште хоће да измири, онда може шкоаски одбор да сазна да је првобитни буџет смањен и да је тако одобрен у министарству Финансија, што је за општину обавезно. Из овогајејасно да општинска власт узима на себе и туђу власт, противно закону, да прекраја школске буџете на штету школе. Министарство Финансија није могло знати да је општина емела радити противно закону. Ово се може узети као први узрок због којега се поједине школе не издржавају и не снабдевају школским нотребама како је потребно, па то утиче и на унутрашњи, тако рећи, душевни живот школин. Имало је случајева да су брисане позиције одређене за накнаду учитељима на име стана и огрева, па ови и не могу да добију ту накнаду по годину и више. Било је предлога од стране школских иадзорника да се сви школски буџети доставе министарству Финансија, да би оно могло контролисати јесу ли општински судови на своју руку смањивали школске буџете, па по потреби да се то ту одмах и исправи Ну, ово се мени не свиди, и ја не бих могао никад дати свој глас за овакав предлог. Општинске судове треба упутити, приморати, па ако хоћемо, и васпитати да врше вољу закона, да поштују наредбе, а никако доскакати њиховој самовољи. Ну, и да није ове незгоде, коју су стварале понеке општинске власти, ипак се не може рећи, да су се све школе уредно издржавале и свима нотребаме снабдевале на време. Многи су се школски надзорници жалили да се школама не даје уредно школски ирирез и да школе зато у понеким местима трпе оскудицу. У овом се гдегде заиста и претеривало, јер је било случајева да школа остане без дрва (на пр. у Поточцу, окр. моравски и т. дј, па су се морали да распуштају ученици; негдејешкола остајала без свога послужитоља ит.д. ит.д. Што се школски прирез није давао уредно, није никакво чудо. Шта више он се нигде није ни могао давати, јер га и — нема. Новац намењен издржавању и скабдевању школа не купи се и не разрезује одвојено у којем би случају једино и могло бити речи о школском прирезу — већ се купи заједно са општинским прирезом као једна иозиција по буџету политичке општине, као што је напред и наглашено. Општински прирез куие председници општина и ирво подмируЈу своје општинске потребе, задрже себи колика им је плата, издају плате кметовима и општинским писарима, јер ко би судио, кад кметови не би уредно примали плату и како би живели! На молбе учитеља и школских благајника одвоје понешто и за школу и даду школском благајнику често