Prosvetni glasnik, 01. 11. 1902., S. 31

РАДЦ.А ГЛАВНОГ ДРОСВЕТПОГ САВЕГА

543

не пзађе леп. Овом се наниру нначе замера још да је нопотпун, јер се њиме не може да иредстави иланинска чвор; то се лепо види и у овој књнзи, где је хтео писац баш то да представи (стр. 10.). Други манир, у коме су нзрађене мапе иојединих округа у књизи за 1\. разред, добар је за велике школске карте, јер им даје леи пластичан нзглед и одаје јасно веће и мање стрменптости и висину. Али за оваке карте веома је неиодесан. На некојим од ових карата дела је површина толико замрљана, да се на њој не може ништи ни расиознати. Сем тога, дрелаз у низију на неким картама је такав, да ће ученик у округ рачунати само тамну површину и тако може добити погрешну слику о округу (подрински, дожаревачки, смедеревски). XIII. У књизи за III. разред тражи се баш ирецртавање карата. За то је уз прву карту у овој књизи додата и мрежа за предртавање. Овај се начин.мало разликује од оног обичног превађивања карата, које је недавно владало по нашим школама, кад је цртаае карата сматрано за најглавнпје наставно средство. Али и онда и овом приликом заборавља се да се цртањем у основној школи не могу стварати геограФске прбдставе, и да није задатак земљописне наставе да вежба ученике у цртању. Прве геограФске иредставе добивају деца ироматрањем околине своје. Доцније, кад се пређу границе околине, онда се, на основу добивених представа из природе, помоћу велике школске карте дају и остале представе. Велика школска карта тада је најглавније наставно средство. Од ученика се пак тражи цртање онда, кад они треба да покажу колико су географски објекти прегали у њихову својину. Али тада се ово не састоји у верном предртавању оних карата из књиге; него оно мора бити просто, прегледно и шематично. XIV. У овим књигама има и грађе која не одговара њихову задатку. Тако ту има градива коме је пре место у једној географској методиди за наставнике него у уџбенику за децу. Док дидактика смагра наставно градиво као васпитно средство, које има вредности у рукама вешта наставника, дотле садашњим нашим уџбеницима за основне школе не само да се обилазе наставници, да се градиво даје непосредно ученицима, него ево где им се дају и методска удуства о употреби тога градива. Треба само дрочитати увод у носебном земљопису (стр. 20.) у књизи за III. разред и увод у земљопису за IV. разред. Ту се говори деци о важности учења земљописа, о начину изучавања, задатку овог уџбеника, чланању свега градива, реду изучавања, о цргању и др. Ако би се продужило са оваким уџбенидима, онда може доћи време да нам наставниди буду сасвим излишни. У ову врсту градива иде и план учионице и илан школског дворншта и околине. Излишне су и оне многе слнке у књизи за III. разред којима је задатак, без сумње, да само украсе књигу и да јој подигну цену. Таква је слика учиоиице (аа 2. стр.) и све оне сличиде у почетку свакога слива, нз којих васиитаник не може нпшта да прочита. Овде иду и оне врло рђаве слнке које треба да предсгаве људска занимања. XV. Књига намењена деди треба да је написана чистим српским језиком, да је јасна, да нема погрешака, и у опште у њој треба да се огледа марљивост и доследност, а не хитња и овлашност, као што се то види у речима: парк, ааркови, башта, градина, варош, варошица, град, градип, сигурност, блажије, би смо, бисмо, исар. (ваљда: испрекидана?), ареаречити (м. прекратити), градови (м. тврђаве) и штампарске погрешке: знакона, иза, намем, ник, бима, ослободо.