Prosvetni glasnik

18

ЛРОСВЕТНП ГЛАСИИК

вила, на пр. узетп лепе слике и њима представити ношњу мугакнња и женскиња, која је у обичају по сливовпма или ло пределнма или по окрузима, алн никако мешати све троје ово. У додатку (стр. 66) има се учинитп исправка о прогонстпу н смртн. Мпленка Стојковпћа и о Иетру Добрњцу (стр. 67).

У реФерату г. Вл. Стојановића изнесено је правилно мишљење сг.земљодисној наставп и о уџбенидима за земљопис у основној школи. Учинптн свеисправке по реФерату овоме од г. Стојановића, значпло би оставпти децу без; уџбеннка, што би по мом схватању било најбоље. Ну, кад Главни Просветии .Савет одобрава уџбенике за земљоиис у основној школи, онда мо.же пустити. и овај Атлас као нривремени уџбенпк, особито ако г. г. дисци учин.е и свеостале ситније исиравке, ио реФерату г. Ердељановића, па н ове, којс сам ја. пстакао. У овоме случају овај ће Атлас од свих садашњих битн најбоља номоћна књига за овај наставни нредмет у III р. основне школе. 2. За ноправљенн Земљоиис Краљевине Србаје и Сриских Земаља -за IV р. г. Ердељановић вели у свом новом реФерату да му не достају две карте: ј'една т прегледна, за Србпју и друга за све српеке земље", н онда ,}ош ово: пошто су у овој књизн „комбиноване све боље особине пређашњпх Земљописа г. г> писаца", предлаже да се и овај примп као добар уџбеннк за IV разред. Ја сам разгледао и први реФерат г. Ердељановића, па сам, упоређујућш учињене понравке, уверио се, да су у овом заједничком Земљопису учињене знатне исправко. Према овоме заиста се н овај спис може препоручитн за уџбенпк, пошто се у опште мисли да је један овакав потребан ученицима за овај предмет у IV р. основне школе. Ну, и ако су г. г. писци учинили миоге исправке према реФерату г. Ердељановића, ипак су остале многе етвари, којима он није замерио, а мени се чинп да су незгодне п да не треба да оетану у књизи, која је намењена ученицима. По мом схватању п ова бп књпга требала да буде више подсетнт; као» н Атдас. Међутим овде има ствари, које еу врло опширно изложене, па ипак зато врло неодређено, те би боље било да се о њпма краће говорило илн да се није ни спомињало, већ оставило да то уради сваки наставник живом речиЕво примера за то: на стр. 18 и 19 за климу се- велн: „не-где је хладна, а негде топла; негде умерена, а негде сурова: негде сува, а негде влажна; иегде здрава, а негде нездрава; негде стална, а негде нромепљпва-. На стр. 23 за кошуљу се вели, да је у разним крајевима разно п скројена: „негдедугачка, негде кратка; негде уска, негдо широка; нетде ншарана а негде бе» икаквих шара; негде су рукави пшроки и отворенн, а негде ужи н закончани;. негде је јака извезена, а негде није". — Кад се у једној реченици десет пута употреби реч негде, онда је за.иста тиме много речено! (у обема реченицама десет пута се понавља реч негде). Биће јасно од колике је вредности за ученике што је у нредњим двема реченицама. Понеке су ствари не само неј.асно исказане, већ ми се чини и да су погрешно наведене. Ја ћу и за ово да наведем неколпке примере. На стр.. 22 вели се да се одовна руда вади у Јагодини , камени угаљ у Мисачи^