Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ДРОСВЕТНОГ САВЕТА

27

лису узете. Северно Бело Море, Тиренско и европско Средоземио Море, Ботнијскн, Ришки и Ђеновски Залив, иолуострва Канин, Кола, Истрија н т. д. нису такође споменути. У много мањем обиму оиисује орографију појединнх делова света. У Азији сазнајемо из његове ГеограФије само за Хималају и њен највишн врх Гаурисанкар. У Америци Северној за Елигене а у Јужној за Кордиљере и њихов највиши врх Акон-кагву. Толико и на другим деловима света, а то је, као што се јасно види, врло мало. После ових општих напомена слободан сам скренути нажњу и на неко.лике ситније стварп нзносећи у исто време и моје мишљење о њима. Г. Ковачевић нзражује геограФску дужину н шприну са речју ступњевн, л било би, држим, леишо ако бн п он усвојио већ примљену реч степе^сн. Исто тако место веговнх назива „Расноређај копна и воде" (стр. 14) и „врла страна" (стр. 24) леише је казати: „Расиоред копна н воде" и „врлетна страна". ДеФиниција иланине но г. Ковачевпћу није тачна јер „хумовн и брда на разне начине састављени" не чине планнну, пошто су увек нижи од ње, те нрема томе не могу је ни сачињавати. Колико је мени познато, највећа је до данас измерена н утврђена плима од 21 м. на источној обали Сев. Америке, за то мислим да је тврђење г. Ковачевићево да „Плима може бити у неким затонима до 30 м. (стр. 29) увеличано. Иото су тако и морски таласи, за ко.је каже да могу бити високн до 50 јг . скоро дуило увећани. Сгајаће воде треба звати илн етојаће или стајаће а никако н један и други назив ;нотребл~1 вати (стр. 31 и .33). Иоделу народа на 3 расе учинио је Кнвнје у ирвој иоловини нрошлог века. на ју је после њега од знатнијих научника .једино Топннар црихватио, .донунивиш је са својом иоделом. I'. Ковачевић ое држи у .његовом учбеннку Кивијеве ноделе адн даје при том расама другачија имеиа, те нзлази нова нодела, но којој две расе (Средоземна и монголока) нмају географска имена а трећа (црначка) антрополошко име. Најбоље би, држим, урадио да .је узео ЈЕЈлуменбахову поделу народа на 5 раса, јер је толико делова света иа је лако деци иамтити, а после тога нриближиија је тачиостн и у опгате боље код другнх народа иримљена него ове друге. Наноменуо сам да је стнл у учбенику лак н леп али за језик се то не може рећи. Истипа ни он сам по себи није рђпв алн многобројне штамнарске грешке и у опште врло аљкав штанпарекп рад учннили оу те језик нема леноте, коју би ииаче могао имати. Мало је која страна учбеника на којој нема ло неко.шко штамиарских грешака, чак и таквих, којо потпуно ометају разумевање ноједнних реченица. Примера ради наводим само ове: ., Београд лежи близу 45° е. ш. и негито вигие на 38° и. д. од Фера". (стр. 14). „Узани део копна зове ее водом а везује двч ароетранаја копна зове ее превлака" (стр. 20). „Китај, најмногољуднија држава на земљи (357 милиона становника) и то у Правом Китају: Неџинг, Кантон, Хонг-Конг, -знатан инглееки. град и ( отр. 62). „Доеељемџци еу Ерроџљстџ, који еу као робове из Африкс довели Црнце, данас слободни ~ (стр. 67) и т. д. Рђав штамиарски рад учинио је те ни интерпункција није добра. Из свега довде реченог излази да ја учбеник г. Ковачевића могу ирелоручити Главном Просветиом Савету само у другом издсту, у коме би онај додатак морао бнти оишириији и у коме би бољи штамнарскн рад отклонио .многобројие грешке. овог ирвог издања. Што се осталих мојих ситнијих нрн-