Prosvetni glasnik

28

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

медаба. тиче, оно нису условне, али мислим да ће их г. Ковачевић и саж примпти, јер ће и оне ићи у корист љеговог учбеника. ЈЈеоград 4 јуна 1902. г. Гдавном Просветном Савету ионизан Д-р М. В. Смиљани}, сулл. гпмн. Краља Алексавдра I. Усвојивши ове реФврате г. г. реФерената Савет је мишљења: да се ова књига може уиотребити као иривремеии уџбеиик у средњим Шкблама. Г. Вдад. Сантнер изјавио је, да не жели никаквога хонорара за реФеровање о овој књизи, а г. д-ру Манојлу Смиљанићу, у име хонорара за реФеровање, одређено је двадеест и иет (25) динара. XV Прочитан је реФерат г. Павла Ј. Поповића, проФесора о књизи: ,Оливера" од Димитрија Ј. Димитријевића, свршенога ђака Велике Школе, који је молио да се ова његова књига препоручи за књижнице народннх школа. РеФерат г. Павла Ј. Поповића гласи: Г^авном Просветиом Савету, Част ми .је поднети Главном Просветном Савоту следећу оцену на.спев „Пливера" од Г. Д. Ј. Димитријевпћа, који ми је изволео упутити у циљу да реферујем да ли се поменути спев згоже препоручити за књижнице народних школа. С времена на време, у нас и врло млади људи улазе у књпжевни рад.. У последњо време то је нарочито учестало. Релативно често, јављају се у нас почетниди по којом књигом несама, нриповедака, превода. Још чешће се јављају у књижевннм листовима. Уредннци књижевних листова, или зато што је због велнког броја листова велика и потреба за сарадницима, нлп зато што су и сами уредницн каткад неспособни да испуне извесиу врсту књпжевннх рубрика у сво.јнм листовима (ово нарочито важи за рубрику критпка и ириказа), цримају п радове младих, врло младих иисаца; гата више, самн их нуде и позивају на сарадништво. Уредници политичких листова још вшпе ту потребу осећају, п још вишо нризивају младе нисце на сарадњу. Отуда,. ова данас овећа књнжекна активност млађнх и иајмлађих. Отуда то да ее они јављају готово на свима областима књижевнога рада: на песми, ирнновеци, драми, критицн н др. У последње време, опи су основали и свој књиж.евни орган; и то су учинили млађи, много млађи него што су билп некада „алади" књижевницн. Овде се, наравно, иод младим нисцима разумеју ђацн, школована омладипа, а пе други који што се такође но неки пут залећу у кљнжевност из жеље зар да јој н онн „нејакој" номогну. Је лн то добро нли ннје? То има н својих добрих страна, алн то, нарочито у нашим књижевшш приликама, има н врло много штетних. Тема је, у осталом, велика, н не даје се овако с ногу расправити. Једно бнсмо само номенулн, што нам нзгледа доста карактеристично, наиме да је књижевна.