Prosvetni glasnik

238

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

разредима учитељ лепог писааа прати писање, правећи за то један пут месечно оглед (у калиграфском погледу) диктандом. На запимање у војном вежбању даје се сваком разреду по једна недсља. Школска година завршује се испитом. Испит најстаријег разреда у исто је време отпусни, завршни, испит. Тај испит могу полагати и лица са стране, која нису учила V школи, само ако нису млађа од 14 година. Школска година почиње 1. јула. Нерадних дана има врло мало. Сем иедеља, које се празнују обичном скандинавском патријархалношћу, школе не раде у лето 6 недеља, о Божићу две недеље, о Ускрсу 10 дана, о Духовима три дана, и на дан краљевог рођења. Осим тога, заведен је обичај ио коме се дајс ученицима свакога месеца ио један сдободан дан, када не долазе у школу. На челу школске управе стоји ректор. Он бира разредне наставнике од предавача. Обично у I раз. један учитељ предаје све предмете; у осталпм разредима предмети су распоређени на неколико учитеља. Тежња је да у II и III раз. главнн предмети буду нодељени не више него на два наставника. Сви државни наставници са ректором чине Школски Савет који разматра наставно-васпитна и дисцпнлинско-административна питања и о њима води бригу. Финансијски део школе находи се у рукама одбора који се састоји од ректора, члана окружног суда и неколико чланова које град избере. У реду дисциплинских мера налази се и телесна казна, но она се примењује ретко и само у млађим разредима. Истеривање из школе употребљава се као последња мера према морално поквареној деци, која би штетно утицала на своје другове. Истерани ученик не може те године иигде ступити у другу школу. Деца су осигурана од претераног кажњавања од стране педагога законским наређењем, но коме ректор може наставннка лишити права кажњавања, само ако он то право злоупотребљава. Школарина у средњим школама износи 72 круне у млађим, а 120 круна у старијим разредима. У гимназијама школарина износи 144 круне. Изгледа да ће се та школарина у неколико повећати. За сиротне постоје 'Стипендије, бесплатна и полуплатна места у школи. Школе које се у Норвешкој зову гимназије имају трогодишње учење -за младиће од 15—18 година. Оне спремају за стунање на универзитет и на више техничке школе, и у непосредној су вези са средњим школама. Гимназије су латинске и реалне. Прве су приближне латинској, а друге енглеској. линији средњих школа. Обично гимназије са средњим школама чине један завод, иимајуједне исте наставнике и једног истог ректора. У гимназијама које имају обе паралелне линије одређује се номоћник ректору. Унутрашњи ред, управа и дисциплина, исти су као и у средњим школама. Да се задржимо овде само на ономе чиме се гим-назија одликује од средње школе, а то је на програму.