Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТАВА 239
Распоред часова у латинској гимназији види се из ове таблице: РАЗРЕДИ
ПГЕДМЕТИ
I
II
III
Закон Божји
• • 1
1
2
Норвешки и старо-норв. језик • •
■ • 3
4
4
Латински језик
• • 9
10
9
Грчки „
• • 7
7
7
Историја и геограФпја
• • 3
3
3
Математика - • •
3
3
Француски јсзик
• • 4
2
2
Немачки „ • • ,
• • 1
—
—
Свега• 30 30 30 Закон Божји обухвата ошпирно упознавање са изворииа учења протестантске цркве, т. ј. библије и еванђеља; прелази се и црквена историја. На испмту зрелости тражи се слободан превод еванђеља с грчког, Одпосно норвегаког језика, осим граматике и историје језика, изучавају се најважнији облици књижевности и ирелази се историја скандинавске литературе у опгате, а опгаирније и норвегаке литературе засебно. Теорија књижевности изучава се у толико у колико је нужпо ради познавања с главним облицима литерарних производа. Изучавање сеоског наречја (ктсЈвтаа!) обавезно је и за њега се чпне све већи захтеви. Ученици који свргаавају гаколу морају слободно владати тим наречјем. Као помоћии предмет изучава се и старо-норвегаки језик, ма да је овде ■обраћена пажња поглавито на литературу. Изучавању старих језика циљ ,је да се да ученицима темељ за исгоријско -филологако образовање. Тај циљ постиже се читањем аутора, а граматика сматра се само као средство, које доводи до јасног појимања онога гато се нрочита. Од оних ученика који полажу испит зре аости тражи се етимолошко и синтактично објагањење онога гато нрочитају. Граматичкн облик грчког језика изучава се на атичком наречју. У сваком случају граматика долази на друго место. На првом месту треба изучити обрасце класичке литературе, иа онда помоћу њих упознати се с духом класичке културе. Наравно, тако је то у теорији, а практика да богме, показујо друго. Многи наставници жале се даје у гимназији — при ограниченом броју часова, који је дат старим језицима — боље познанство са класичком литературом и немогуће, јер се све време утроши на изучавање граматике. Тај Факат послужио је као важан аргуменат противницима класичке литературе, којим су осуђивали у комисији и у Скупштини нови школски закон, о коме је овде реч у последњем одељку. Француски, немачки и енглески језик (овај последњи необавезно) изучавају се у толико да ученици могу читати са речником. Историја обухвата стару историју, историју Скандинавије и главнијих европских држава, а историја Француске и Енглеске изучава се мало