Prosvetni glasnik
464
ПРОСВЕТНИ РЛАСНИК
Као доказ активности приватне иннцијативе, Министарство је изложидо две сеоске шкоде: мушку школу из Шопотова, и /(Кенску из села Комрата у Бесарабији. Ма ко .1ико да је реч о женској школи, ипак треба имати на уму, да су већина основ. школа у Русији мешовите. Ове две школе представљене су у великој размери, и дају доста јасну слику о програмима у овим школама, о интернатском животу, и о постигнутим резултатима. Нарочито је уочљива изложена Шопотовска школа, јер се у њој може увидети и метод и педагошке поступности руске педагогике. Да би изложба ове школе потпунија била, комисија је поручила г. С. Игњаћенкову, осниваоцу ове школе, да дође у Париз. Школа ова украшена је са четири репродуковане изабране слике славног сликара Богданов-Бељсвога, некадагањег ученика Шопотовске школе. На изложби вам је огроман материјал скушвен из свих провинција. Овај материјал тако је намештен и распоређен, да се одмах примећује систематски ред, у коме се налазе различите врсте основ. школа, и види се учешће различитих месних установа и појединаца у заједничком задатку народног просвећивања. Потпуно су представљене две покрајине (Москва и Бјаћка); два среза (Нижњи Новгород и Бердијанск); две вароши (Петроград и Томск) са подацима од пре дваДесет година. Затим долазе карактеристични типови руских школа, заграничних азијских и источних школа; а затим управе над основ. наставом, изабрате из свих предела руских: нз Оренбурга, Бесарабије, Таврнда, Еавказа, Воронежа и осталих, како би се и тиме показао средњи ниво ове наставе. Бацимо један поглед на изложени материјал, који је у тако лепом реду стављен пред посматрача. Провииција Москва даје нам тако рећи теоријску слику развића основ. наставе у окрузима, једним дијаграмом и врло јаеним бројевима. Узмимо некоЈе циФре. Пре 1865. год. једва је било до 40 школа. У 1875. год, рачуна се на 432; у 1895 и 1896. год., благодарећи заузимљивости Св. Синода, имало их је на 1051, са 57.000 ученика, а буџет је износио близу два милиона динара годишње. Земство покрајине Вјаћка донринело је, да се види практична страна његове активности, излажући модел једног школског музеја, смештеног у један атеље, који је основало Земство у намери, да би се и друге покрајине на то угледале. То исто Земство изложило је и једну сеоску библиотеку и један часопис за сеља,ке. Школски савети срезова: Нижње - Новгородског и Бердијанског (округ Тавридски), који делају на мањој територији, пружају нам тако исто интересне податке, са дијаграмима, картама, плановима, као и са једним делом ђачких радова и једним моделом сеоске школе из Бер-