Prosvetni glasnik

488

просветни гласник

више и више отпочиње да преовдађује Киниц-Герлофљев погдед, исказаи још године 1891. и доциије нешто проширен, по којем су сви протопласти какве биљке спојени плазмодезмама у једну нераздвојну целину. Према таквом стању, Шванова се ћедична теорија сматра данас за застарелу, као теорија, која се не може прилагодити ново-откривеним Фактима, нити је могућно помоћу ње тумачити више многе и многе физиолошке појаве. На место ње, данас се отпочиње све више и више да долази до уверења, да једна биљка није више проста гомила овако или онако поређаних ћелија, без икакве везе између њихових протопласта, већ једна чврста, органска целина, у којој влада континуитет нротоплазме, а живот њезин није више проста резултанта живота појединих ћелија, већ маниФестација стања њезине протоплазме, било целе или некога дела њезина. Ма да прелазно стање, од одбачене Шванове теорије до друге нове, која се ствара, није још нрестало, ипак сви знаци говоре да ће бити кратка века, да ће на скоро бити сасвим замењено том новом, која ће, највероватније, у основи својо.ј садржавати поменуте погледе. * * * После овога, ма и летимична, прегледа историјског развића питања о плазмодезмама и улози коју су играле у начину схватања биљне грађе и живота, од интереса је упознати се изближе са њима, са њиховим обликом, расиоредом, начином постанка, њиховим специјалшш задаћама и методама, помоћу којих се констатују. Плазмодезме се појављују у облику врло танких кончића, чија дебљина стоји обично исиод 1 џ. (0-001 милиметар). На оном месту, где се пробијају кроз првобитни слој ћеличне опне, изгледају мало задебљале. Могу да буду распоређене или свуда мање-више подједнако, равномерно, по деловима опана што раздвајају суседне ћелије, или су поређане у групе разноликога броја. Првп се случај обично виђа кад пролазе кроз мембране на којима нема удубљења, а други на којима их има, јер су у овом другом случају све плазмодезме групнсане само на раздвојним скрамицама њиховим; али није редак случај, да су плазмодезме прикупљене и на оннама без удубљења. Еад су прикупљене у групе обично им крајеви конвергирају један ка другом, а иначе су праве. Оне плазмодезме које се пробијају само кроз раздвојне скрамице назвао је Кол агрегатним, за разлику од солитерних, од оних, које се провлаче кроз целе ћеличне опне. Број плазмодезама између двеју суседних ћелија

утврдио још у свом првом раду о протоплазматичним везама, изашдом у Во^ашасће 2еШшЈ!;, 1891. године. Међу тим, само његово признање, на истом месту и истој страни, да их он није тада нашао између ситастих цеви с једне и њихових пратидаца и комбиФормних ћелија с друге стране, нити између стоминих ћелија, но да су то тек доцније уотнили Еула, Кол и Штразбургер, најбоље показује неоснованост таквог присвајања.