Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

495

дезама селити из једне ћедије у другу. На ово га је упутшш посматрање шта бива са једрима епидермских ће.шја, кад се епидермис скиие са .1ишћа лука (АШит), перунике (1пз), шпаргле (Азрага§из), традескандије, и т. д. Данас сваки лако може при таквим посматрањима уочити, како се једро премешта из једне ћелије у другу и то готово у свима стадијумима путовања, само ако је скинути епидермис доста велики. Ово Мијеово саопштење не само што је дадо повода, да се на таква путовања једра обрати већа пажња, да се гледа да ди се могу видети и на другим објектима и под каквим се условима врше, већ је послужило и за то, да се на основу њега дође на мисао о преносу протопласта кроз плазмодезме, јер се сама собом намеће могућност таквог преноса и осталих протопласта, по правилу од једра и мањих и са веће житкости удеснијих за преносе. Слична путовања једра иреко плазмодезама констатована су додније и од других испитивача и на другим објектима. Еернике 1 их је запазио између поленских матица у прашницама Сг*осив-а, а Шрамен 2 обилато између ћелија периблема и плерома у младом корењу боба, кад је боб био изложен температури од —5° С. за 2 сата, или кад су са њим чињени тк. зв. препади, т. ј. ако је прво, култивисан на ниској, па за тим за кратко време на доста високој температури. Оцртана путовања једра међ ћелијама скинутих епидермиса сматра Еиниц-Герлоф - као привидна, као нешто што у истини не постоји међу целим, неповређеним ћелијама. Основ му је за то, што на оним местима, где се види да једра најчешће прелазе из једне ћелије у другу, на местима где се три ћелије састају, нема никада плазмодезама. С тога он држи, да та привидна прелажења једра наступају кроз процепе на ћеличним опнама, постале нридиком скидања епидермиса, а који могу бити тодико мали, да се наскоро понова затворе, да се не примећавају. Да ди нешто сдично овоме вреди и за Керникова и Шраменова саопштења; да ди сдучајно и на њиховим препаратима нису путовања једра само привидна, резултат сечења на микротому (сви су њихови објекти припремљени по уобичајеној методи за микротомска сечења), где је дако могао нож захватити очврсдо једро и носити га у правцу суседне ћедије? Шрамен тврди, а то се види и на једној сдици у придоженој табди на крају рада (сд. 36.), да се под јачим микроскопским увећањима лепо види, како .једро, дошав до ћедичне опне, продази кроз масу пдазмодезамских каналића, а не као континуирана, једноставна маса. Изгдеда, према томе, да може одиста постојати прави пролазак једра кроз пдазмодезме. 1 КоегтсЈсе: Шег (ХзуегапДегип^еп топ 2е11кегдеп, у ЗДгћегЈсМе <1ег Шес1еггће1шасћеп бевеПзсћаД: Д1г 5Га<;ш>ш1с1 НеШшпс1е, Вопп, 1901.

2 Ргапг Во1апА Всћгаттеп: БЂег сИе Ешлтагкип^ уоп ТетрегаШгед- аи:Г сИе 2е11еп с1ев Уе^еШЈопзршЉез Дев бргознез л г оп Т1с1а Гаћа, Вопп, 1902.