Prosvetni glasnik

494

иросвигаи гласник

Зашто н.пр. допуштати пренос хранљивпх материја само кроз плазмодезме ситастих цеви, а не и кроз остале? Ако је то с тога, као што ПФеФер мисли, што су оне већега пречника, дебље, од осталих, онда се превиђа, да има плазмодезама у ситастим цевима извесних биљака или онолико исто дебелих, као и између осталих њихових ћелИја, или још и тањих. Еула и Герлоф наишли су на први случај код плазмодезама имелиних, а на други случај наишао је ГерлоФ код (Ја§еа рга4еп818. Сем тога, зар баш мора да се тек јаком циркулацијом и преласком протоплазме из једне ћелије у другу кроз плазмодезамске каналиће извршује овај пренос? Ако су плазмодезме одиста киноплазматичне и ако су у неку руку саставни делови плазмодерама, као што излази по напред наведеним Штразбургеровим испитивањима, онда је у опште искључена свака могућност кретања протоплазме кроз плазмодезамске каналиће, јер кретање до њих и не може допрети, пошто су плазмодерме, као што је познато, непокретљиве, не учествују у кретању протоплазме, па према томе нису у стању да тај покрет пренесу преко себе на плазмодерме. А кад то стоји, онда зашто се не би могле хранљиве материје, унесене диоемотичним путем у какву биљку, кроз плазмодезме и плазмодерме ћелија кретати исто онако, као што се, рецимо, крећу слаби раствори извесних анилинских боја само кроз ћеличне опне. Шта више, овакав начин кретања (преноса) био би много лакши и природнији, него онај који заступа ПФОФер, јер се овако при сваком преласку из ћелије у ћелију избегава ћелична опна, не мора се пролазити кроз њу, а на тај се начин добија и у времену и у брзини преноса. Услед оваквих и њима подобних резоновања, добациваних и с једне и с друге стране, а у оскудици добрих доказа, заснованих на иосматрањима, данас махом сви пристају на то, да плазмодезме, са теоријског гледишта, могу вршити пренос хранљивих материја, да га у извесним случајевима одиста и врше, а да Ли је то и општа задаћа њихова нитање је, на које ће имати да даду деФинитиван одговор тек будућа испитивања. Уз Гардинијево мишљење, да солитерне плазмодезме бљушта (Татиб соттшиз) служе као спроводници једнога Фермента, чији је задатак постепено растварање и сувише дебеле ћеличне опне, почев од средишне ламеле, пристаје и Штразбургер, наводећи још неколико примера, где би се могла очекивати таква иста њихова улога. Последња од поменутих улога плазмодезама, спровођење протопласта из једне ћелије у другу, отпочела је да им се приписује тек од онда, од како је Нидо Жгеће обелоданио у часопису Р1ога свој рад ТЈЂег Лге ЈУапАегипдеп &ез р^апзИсЋеп 2еШегпе$ (Вап<1 88., год. 1901., етр. 105—142). У њему Мије, поред разноликих питања о нремештању ћеличнога једра с једнога места на друго у самој ћедији, износи први пут на основу својих посматрања мисао, да се једро може преко плазмо-