Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

697

имају заиста — барем у погледу гласова — са свим исти свршетак. Изузетак прави Гундулић само код неколико међусобно врло блиских гласова који су се, по тадааој ортограФији, писали једнако ; то се особито дешава код с-з, за тим ш-ж, који су се једнако писали са с, односно сц-сцј, на пр., да краљице нашејеси славна мати, амо уљези („уљеси"), Проз. 1198/94, на ријечи ме она држи („дарсцј") -}~ обеЛава, а не врши („варсцј") Су. 1, 251/52; на исти натин у слику сто.ји сместо з у овим случајевима: Ар. 6. 202. 218. 439. 481. 503. 860. 1011. 1243. 1339. 1418. 1438. 1488. 1651. Проз. 158. 170. 206. 243. 442. 479. 495. 512. 519. 796. 1053. 1144. 1150. 1193. 1273. 1380. 1460. 1594. 1615. 1665. Дуб. 50. 149. 747. 869. 1353. 1656. 1681. Вел. 33. Су. 1, 17. 197. 199. 230. 419. Љуб. 49. 102. 149. 214. 286. Кал. 210. 233. 234. 257. 262. 294. 297. 333. Ферд. 182. Осм. 7, 42. 11, 350. 401. 12, 341. 13, 309. 17, 62. 18, 418. 19, 530. односно стоји ш место ж у Ар. 551. 619. 998. 1242. Проз. 133. 142. 504. 655. 872. 1088. 1240, 1352. 1533. 1583. Арм. 22. Пок, 5, 13. Вел. 10. Су. 1,- 251. 2, 181. 199. Оем. 3, 181. 4, 62. 16, 134. Навео сам све случајеве који спадају овамо, јер се из њихове поделе на поједина Гундулићева дела даје приличио поуздано закључити: међу већим Гундулићевим делима последње, наиме Осман, са својих више од 10.000 стихова има много ман>е случајева таквог нечистог слика него што има Аријадна а особито Прозериина, ко.ја дела, као што је познато, иду међу Гундулићева најстарија; може се, дакле, рећи даје Гундулић у доцније доба свог песничког рада сво.је сликове у толико усавршио, што је употребу нечистих сликова, код којих се гласови с-ш сликују са гласовима з-ж, у доцније доба. знатно ограничио. У једнаком писању има свој разлог друга једна категорија случајева, кадје Гундулић сличне, али ипак разне гласове сликовао, мислим случајеве кад. се сликује један палаталан глас са простим ј, или два палатална гласа од којих иза једног стоји ј, а други стоји сам иа пр. Сатурнов син сам ји.... у земљи могуИа („то§исћја") Проз. 399. одн. умјесто ми су од рудежа (гиДезеја")... + од храбренства обиљежја („ођПјезсја") Дуб. 386; за први случај упореди још Ар. 285. 681. Проз. 399. 1135. 1150. 1476. Дуб. 705. 1045., а за други Дуб. 376. 1271. (штампано „ наличе " место наличје!). Ферд. 42. 110. Осм. 4, 129. 11, 421. 481. 809. 16, 230. („ божи" место божјиЈ), 18, 177. 20, 378. Нетачно су написани гласови, односно групе гласова и-ј-иј-ији по старој ортограФији, и с тога имамо оваке сликове: моји + свој Ар. 659, добитјих (штампа.но „ добитих" /) честитих (треба мож.да читати „честитијих") Ар. 1806, свачији + илачи Проз. 1152, врједнији дни Проз. 1640, расциии -)- ииј Дуб. 417. ирелијеии + ииј Дуб. 853, дивји (штампано „ диви"!) -ј- живи Осм. 19, 853, тлачи свачији Осм. 20 266.; овде је, наиме, Гундулић, без сумње, свршетак речи једнако написао, дакле мој -(- твој, свациј тлациј, и т. д. — Једнаком начину