Prosvetni glasnik

698

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

писања захваљујемо, најзад, и ове сликове: црна (штампано „царна!") -(- Варна Осм. 3, 226, црни -ј- благодарни Осм. 10, 546, усрну (штампано „усарну-!) + Ђарну Осм. 20, 209; Гундудић је, наиме, вокалло р писао са ар али није захтевао да, се исто тако и изговори ! Кад изузмемо те случајеве, у којима се заиста нечист слик може објаснити истим начином иисапа, тада се даје навести само још неколико примера, где се код Гундулића сликују два различна и различно написана гласа, и то сунца -(- глумца Дуб. 409, вијенцом + Нијемцом Осм. 10, 498; али биће да је Гундулић овде напнсао глунцом (као што се заиста у једном добром рукопису може читати) Нијенцом , јер је већ пре његова времена (види Еас1 136, 108) м. на крају речи у дубровачком дијалекту могло да гласи као и. Остале нечисте сликове којн се налазе код Гундулића, треба пре урачунати у грех преписивача него њему. Тако, понајпре, они неретки слл-чајевп да ије-је (у место V) стоји место и, на пр. име -(- вријеме Осм. 11, 725; како у делима која су издата за живота Гундулићева (Ар., Иок., Вел., Су.Ј нема ниједног примера даје слик покварен на тај начин, то нема сумње да је свуда, где се у рукописним делима која су се одржала после Гундулићеве смрти, гласови 5и« сликују, то постало једино тако што су преписивачи Гундулићеве (али њима незгодне) икавске облике заменили обичним јекавским облицима. Исто тако поуздано чини ми се да је тамо, где се код Гундулића сликују једноставни гласови љ-њ и групе лј-нј, он имао по правилу чист слик, тиме што је — јер су ту већпном именице средњега рода на -је (код којих су у Гундулића могућа оба изговора!), - писао на оба места једнако љ-њ или лј-нј; на тај начин требало би на пр. изједначити слик уфанје-стапе Дуб. 121. слично Дуб. 119. 1003. 1525. Вел. 121. Осм. 2, 118. 506. 4, ЗОб" 7, 290; има, наиме, само један једини пример кад се у Гундулића сликује њ са нј: иосвекен је -ј- иење Осм. 4, 330. У овим појединачним случајевима рапавост слика у делима 1 која нису издата за Гундулићева живота, дају се лако уклонити; у загради написао сам тачно читање: каже -ј- иарже (ираже) Проз. 3., иослаше (иосла се) 4- наиона се 61, слишате -(- дајте (дате) 227, ирималјетјем -(- цвијеКем (цвијетјем) 241, цвијеЛу (цвијетју) + иролјетју 409, би%е (битје) + усилит је 810, узмножној + то (тој) 1391, иослушај (иослуша:') -ј- ја 1476, ирже (ираже) + драже 1525, твому овему (овому) Дуб. 201, куКне (куКње) -{- ње 677, хитрости (хитростим) -ј- гостим) 763. иаче (иече) -(- тече 847, иогледај (иогледа') меда 1614, госиође (госиоје) -(- своје Кал. 26, ирималјетју -(- цвијеКу (цвијетју) Осм. 2. 39., царском + угрском (угарском) 10, 528, свје-

1 Само у Су. 3, 295 имано разлицијем -(- вриме, а то треба променити у раз-

лициме -ј- вриме, као што заиста и стоји у издаву које је преда мномиз год. 1703;

исто тако је пидан Вел. 18 (у сдику са један!) зацело само штампарска грешка место

ниједан (»ниедан * или 8 нједан«).