Prosvetni glasnik

702

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

друкчије да < :1 . извуче, јер је хтео да употреби четворосложне облике; у осталом, на сва три места ради се о одвајању суперлативног суФикса нај, који, у сгвари, са адјективом стоји врдо дабаво везан. У овим сдучајевима је Грдудић можда сам занемарио цезуру, ма да се, нд више места, може (а ИС прави простом променом места речи: из своје ку\Ие да узет || смиј ( д р аг \ иород твој Проз. 668 (Навићев рукопис и дубров. издање немају да> ко ј е ј е свакако потребно, док загребачко издање има тачно: из твој ( | ку ц е изет || да смије драг \ пород твој)\ страшне ства\ри од насЈ\ свакц чи | и гледа Ироз. 1073 (загреб. изд. има овде страшне ства\риод дпц а с || ..., што би метрички већ бидо тачно, ади данас не даје никакав рмисао); да је ље\иша шоја || нег голуб \ арибијели Дуб. 400 (дубр. из,| Дае нема је; можда треба са свим просто да љеиша \ је гиоја [| ...); упу ти \ се, уаути, || стадо мо\је арије Дуб. 507 (у дубр. издању погре)ц но ме место моје); оирхлу \ и модру || кожу у\сне блиде Дуб. 621 (два рукописа и дубр. издање имају, без сумње, тачно ... || кожу усне | њих блпде); ну ме страх, \ да веКа\\нег је иг\да била Дуб. 699. (нромена мест а ... ц нег Ш да ] је била довољна је); што у глас ј највигии сад вас мо\љу ови Дуб. 1653 (и овде би се могла речима прос.то променити места; ... ц С ад мољу \ вас ови). Поузданц С у н они. исто тако врдо ретки сдучајеви, када Гундудић синерезом спај^ 0 б е стоие једаога низа (сдично сиајање два низа искључено је, нарапдо, због сдика), да би, на тај начин, добио један сдог мање, одн. тро СДО жну стону, при чему, тада, цезура управо пада у средину речи, К, пр. ако вијен\ци од славе || села им | не ресе Ар. 305, гито с цкнјенј ем | од хода || уставља\мо одлуку Ар. 317; упор. још Проз. 324; 1126. Дуб. 120. 123. 221. 238. 429. 456. 622. 623. 624. 633. 662. 690. 796. 832. 844. 847. 850. 876. 925. 1012. 1298. 1348. 1352(2). 1510, 1559. Овамо, Иајзад, можемо убројати и сдучајеве у којима је енкдитика таквом синерездм одвојена од своје главне речи, ма да се овде у ствари одвајају само д ве р еч и везане акцентом, на нр. ер милос | родјака || не може- | се уврцј едит Ар. 712, упор. још Дуб. 454. 507. 689, 739. 787(2). 789. 839. 876. 1340. 1351. 1354; сдично се у стиху вјеран друг | биИгу твој, \\једа и ј' а у. \ мом труду Дуб. 153, препозиција одваја од речи; међу тим, сумђјив ми је пример и веКа \ нека ти\\је срамо\та и штета Дуб. 433, јер ј е е нкдитика одвојена гдавном цезуром: дубр. изд. у ОЈПите нема то ј е , с тога је могуће да треба читати: и веИа | нека ти || срамота \ је и штета. Кад још узмемо у обзир и већи број у Дубравци употребљенпх дванаестераца, ипак излази да је Гундулић у овој драми с погдедом на с И нерезу узео себи већу слободу него у старијим драмама. За дванаостерац меродаван је, дакле, само број слогова и цезуре а акценат и ВДантитет не нграју никакву улогу; само ово једно треба назити да су, лаиме, једносложне речи, кад стоје на свршетку једнога низа (дакде у слику), по правилу дуге (н. пр. да који хоК ли тп || умрли