Prosvetni glasnik

НАУКА Ц НАСТАВА

703

на свијети Ар. 43), ређе кратки (н. пр. аастиуери туј су свп [| са другијем госаођам Проз. 413); тако имамо у Аријадни и Лрозериини 54, одн. 100 дужииа ирема 18, одн. 32 краткоће. Али ја мисдим да тај одношај долази отуда што су баш најзгодније речи дуге (као ја, тп, тбј, мбј, твбј. свбј, власт, част, свијет, впл, и т. д. и т. д.). Осмерац. Овај стих узео је Гундулић непромељен од својих претходника; оп се, дезуром после четвртога слога, деди у две једнаке подовине, која у остадом нема — као споредна цезура код дванаестерца — никакав утицај на синтактичку везу појединих речи. Али, док код дванаестерца акценат и нагдашавање не играју никакву улогу, код осмерца акценат се узима у обзир у толлко што последњи слог оба низа, ио правилу, не сме имати акцента. А како у српскохрватском (у новијем наглашавању) на свршетку могу имати нагласак саио једносложне речи, то из тога излази да на крају оба низа не сме стајати .једносложна реч, изузимајући какву енкдитику, која, ио нотреби, није наглашеаа. Ретке случајеве у којима Гундулић одступа од тих правила треба, већином, обележити као грешке преписивача, тако, пре свега, све случајеве у којима је стих за једап слог дужи или краћи: и дати Ке се \ теби љуби Проз. 56 (разуме се да треба и дат Ке се... као што је у дубр. и загр. изд.); ијесни наше \ слатке раставља Проз. 212 (... | слатко уставља дубр. изд., наше уставља загр. изд., уставља је несумњиво тачно); одговорите | ви јој за ме. Проз. 695 (одговор'те)..., као што стоји у дубр. и загр. изд.); ер ако љеиос | касе кази Су. 3, 193 (у старим издањима стоји е [без сумње штампарска грешка место и!], које је Павић „поправио" у ер!)\ главу имају | делиСтјеиана Осм. 11, 217 (и овде је Павић између четир варијанте делидел-иан-Пац изабрао ону која даје осмерац од девет слогова!); хтјеј, молим те, \ само миријети Осм. 12,238 (најстарији рукопис има ј само мријети, и тај најстарији и једипи тачан текст издавач је изоставио у критичком коментару!); црнцу и везијеру \ Дилаверу Осм. 19, 1025 (дубр. н загр. издање имају — а то Павић и не спомиње — црнцу и везијер - [оди. везир -] | Дилаверу, исто тако иједан рукопис из нрве половнне XVIII. века, који је у мене); ер младост | с ирва ужива Проз. 283 (тачно је у дубр. и загр. издању: ере, јере младос \ ...); не мњах вик ј да Тхе доКи Проз. 1328 (дубр. издање има овде не мног [! ] вик | ...; Гундулић је без сумње паписао не мњах вику \ ...); велеК, да ти | иобио Осм. 16, 111 (побио је, нема сумње, само штампарска грешка место иогубио, као што стоји у дубр. и загр. изд., и у мало ире сиоменутом рукопису); гласи: ево | згар с небсС Осм. 19, 179 (ма да овде није обична штампарска грешка, ипак би издавач с приличном сигурности погодио прави текст, да је ради слика са уреса променио неба у небеса\). — Као ови случајеви тако се лако дају избацити још и са свим усам-