Prosvetni glasnik

704

просввтни гласник

љени примери кад у академском издању посде четвртог саога нема цезуре: нека у мо\јој радости Ар. 1798 (како је стајадо у штампаном издању не знамо, .јер у једином егземпдару који постоји нема свршетка, ади остади рукописи и новија издања имају тачно нека у мојој | у радости!); ка ово сад свје\тлос види се Проз. 229 (без сумње треба променити ред речи ка ово свјетлост \ сад види се, као што је у дубр. и загр. изд.); ах немој, суд\че од тмине Кроз. 1378 (дубр. и загр. изд. имају ах неарави \ судче од тмине, а то боље одговара и метруму н смислу!); научи ме, ка\ко творити Пок. 7, 53 (по свој прилици штампарска грешка место научи ме, \ као творити, као што има дубр. и загр. издање, а и један рукопис из год. 1755/56, који је у мене). ') Много чешће него код дванаестерца, Гундудић је синерезом снајао обе половине осмерца, нпр. славне доби\ти и храбрене Ар. 264; упор, и Ар. 1001, 1018, 1027, 1295, 1486, 1686, Дуб. 21, 78, 229, 557, 604, 967, 1048, 1196, 1381, 1414, 1417, 1430. Пок. 2, 73, 4, 64, 74, 77, 91, 94, 5, 65. Су. 1, 317, 372, 2, 138, 158, 205, 309, 330, 3, 21, 42, 276. Љуб, 142, 151, 266. Осм. 1, 255, 2, 169. 250, 279, 290, 340, 3, 87, 149, 212, 4, 39, 43, 136, 281, 292, 293, 363. и т. д. и т. д. (још 101 пример

') Рукопис има на ирвои нумерисаном листу овај натппс: КазИка р1еуа§п1а газрагзшапа ро Биђгоушки бк1а<1апа ро Отга Ргапа (ЗишЗиЦсћја, у1аа1е1ти Јићгоуаскопт, кој з1оу1азсе око ЦМа бозросПпоуа 1620 [доцније кориговано у ј .1622*], а зкирјепа, рг1рЈ8апа, х з1озс&епа п оуо Кћго ро МШи вјопа ЕазИсћја. ЈјШл возроДтоуа 1744 Шо (Ни^Ш«. То је друш део једне збирке Гундулићевих песама, у коме је Аријадпа и лирске несме, док је у првом делу, по свој прилици, Осман, а какав евентуалан трећн део обухватао је остаде драме. Рукопис који има 4 ненумерисана и 116 нумерисаиих листи, у малој четвртини, писан је врло читко, по свој прилици дуже времена, јер на 47 листу, где иочиње песма Фердинанду II од 'Госкане (после свржетка Арчјадне), стоји примедба: »Рпр18апо на 15 Ргозцпга ЈлМа бовросИпота 1756«, али се јасно види да је првобитно стојало »1736 и Кши* : преко броја 3 наппеано је 5, а рета »и Ети' избрисане су. Преписивач се много трудио да има што коректнији текст, јер, на првом неиумерисаном листу, вели »АпјаЈпа... (1оћго етепЈапа 13 Нћагга зс1;ашрапа, ша пе ауис!: ошП сНези оу 1 зе^ш ј-, П1е етепЈапа, пМе етепс1апа а(; реИ«; доцније додаје: »Р1езш Росогпе етеш!апе 18 Нћагга зс1атрапа, 1;ако^ћ1ег 1 Р1ебап ос1 УеКслапз^уа Возре^ћа —- 8иззе 8та Еазте1;по^ћа етеп<1апе 12 Кћагга з^атрапа«; он је, дакле, свој текст, у колико је било могуће, упоредио са штампаним издањима; специјално из упоређивања недостатака у овом рукопису са онима у академском издању са свим поуздано излази да се Растић, год. 1755., користио истпм непотпуним прпмерком Аријадне који се чува у Францишканској библиотеци у Дубровнику и који је, на жалост, једпни што се одржао. Испод поменуте белешке, нешто нпже, стоји, али наиисан још Растићевом руком, број године »1624*, која не може да ми буде сасвим јасна. јер не одговара ни години постања, ни штампања које од гореспоменутих песама. Тај Мнхо Џоно Растић (М1сћае1 Јипшз КазИ) познат је већ као марљив и коректан преписивач дубровачких песама; и издање Лјесана разликијех Д. Златарића по његовом је препису (пор. 81;ап р1зс1 XXI, стр XXXIV—XXXVI). А ја имам од њега још један врло леп рукопис песама Јакете Палмотића Цоновића, које је преписао 1749 године.