Prosvetni glasnik

714

тога до простих образаца, које ми данас имамо, има само један корак; али они или не имадоше идеју да га иређу, и.ш не усиеше да, савдадају ту лаку ирепону. У VI веку Брамегуита (Вгаћше§ир1а 598) код Индијанада објави једну књигу, у којој је третирана аритметика, алтебра и геометрија: аритметика и адгебра су у њој најзнатнија партија. Редатинно усавршење ове књиге доведо је више писада до закључка да је адгебра морада ностојати још у ово старо време код Индијанаца, и да ове народе треба сматрати као прве нронадазаче те науке. Без сумње немогуће је не водити рачуна о реткој лакоћи Индијанаца у истраживањима, која се односе на адгебарске трансФормације; ади ако се посматра њихова ништавност у Геометрији и ништавност питања, која они себи постављају, они се морају ставити са свим испод геометара грчких. Изгледа да је доста лако изјаснити се у питању о првенству између Грка и Индијанаца а о нознавању Алгебре. Индиска наука не уздиже се изнад онога у VI веку; извесно је да су у том добу а поодавна Индијанци познавали грчке математичаре, те су могди до миле воље Дрпсти из њихових дела то своје знање. У остадом, и кад би књига Врамегуптина бида издожена са више реда, јасноће и метода, мора се приметити да она небипрешда ниво знања ДиоФантова. „СломенИндиске Алгебре" одВрамегуите коментарисао је у XII веау али врло несавршено његов земљак Баскара (Вћазсага 1114). Више енгдеских научника преведи су то дело у почетку XIX века. Дуго посде Врамегупте, око 820 године, Мохамед бен-Шуса (рођен 795 год.) саставио је по наредби кадиФа Ал-Мамума нрво дедо из Алгебре, које се појавидо код Арављана. Ово је дедо, преведено на разне језике у XII и ХТТТ веку, стекло велику славу. Отуда су извесни писци сматради Мохамеда бен-Мусу као стварнога проналазача Адгебре; „ади доказано је да је овај научник извадио од Индијанаца једну партију од својих математнчких знања; те ми морамо миелити да ,је он од њих примио и Алгебру" (Сћаз1е, Арегди М^огнЈие, ра§е 490). Једини проналазак, који треба приписати Арављанима јесу знаци бро.јева (циФре), које су употребили сви јевропски народи. Право је додати да је за време од седам стотина година Математика напредовада у свима земљама, које су биле под вдашћу Арављана. Маври су је донеди у Шпанију и дади јој знатан покрет, који је учинио да се она ширида по Јевропи. Дедо Мохамеда бен-Мусе садржи сабирање, одузимање и множење израза, који имају једну непознату, њен квадрат или њен квадратни корен. Правила о сабирању и одузимању доказивана су ту помоћу линија, које су представљале кодичине. Исто тако има и некодико примера о једначинама другога степена, код којих нисац додази, после врло нејасних