Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

715

објашњења, до конструиеавања позитивних корена, које посде тога једино и узима у поематрање. У средњем веку, тако лако осуђеном као веку незнања и варварства, Алгебра је учигома знатнз напретке а у рукама многих сдавних научника, међу којима довољно је поменути у Француској Жербер-а (Оегћег!) а у Италији Леонарда Пижанина (БеопагДо (1е РЈае). Жербер (930—1003 г.) је учио у манастиру Зат1-Оегаис1-у, у Орплаку, свом родном месту, где се у брзо истакао као врдо велики геније и стекао славу најодличнијег научника свога века, Пространство његових знања изгдедаше у очима његопих савременика да садржи чуда, због чега је и био оптуживан као мађионик. Позван од манастира Бобио, он у њему оснује шкоду, која је у цедој Јевропи уживала ведики гдас. Ишао је у Коду-у ради изучавања математике код Арављана; ту је у брзо надмашио своје учитеље. 11о повратку у Француску трудио се ревносно, да распростре стечена знања. Постанши архиепископ у Ремсу нодигао је у свом вдадичанском месту градску шкоду, набављајући за њу са свих страна математичке књнге и астрономске инструменте. Једном речју, принц науке, фидософ , математичар он је својим геннјом скупљао у себи и развијао у практичном животу све едементе напретка, које је имао X век; он је био персониФикација свога доба, 999 године имао је част попети се на престо светога Петра и управљао је црквом и светом под именом Силвестра II. У његовим дедима, у којима, треба приметити, нема ничега нозајмљенога од Арављана и Индијанаца, падази се решење једнога знаменитога пробдема тога доба, јер он зависи од једначине II степена а то је пробдем, код кога се траже катете правоугла троугда, кад је позната хипотенуза и површина троугдова, Он је открио известан број геометриских образаца, који се тичу дукова разних полигона (уписаних и описаних) а исто тако и образац, помоћу кога се израчунава збир чданова једне аритметичке прогресије. Леонардо Пижанин исто тако познат под именом Фибоначи (рођен 1175, умро око подовине XIII стодећа) бавио се дуго на Истоку и по повраткуу занадну Јевропу упростио је аритметику и адгебру арављанску. Он отвара еру научних турнира, тако честих у средњем веку, а на којима научници преддагаху решавања разних питања математичких. Цар Фридрих II дао му је, помоћу двају Геометара из своје свите, разне пробдеме за решавање. Љонардо је, размишљајући о њиховом решењу, учинио више открића, која је скупио у једно чувено дедо, посвећено цару, под насловом Ибег АЂасг.'

Ј ) Аћасиз се називаше таблжда, подељена на квадрате, који садрже бројеве и иомоћу ње се вршаху аритметичке операдије.