Prosvetni glasnik

726

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

метриска. Тај рад мора се извести тако, да се човек иаучи да види те обдике у животу. Те обдике дала нам је сама природа и човек, комбинујући их, ствара иредмете за сво.је иотребе; ето у таквим комбинацијама треба се привикнути да се уме наћи, подвргавајућн их разумној критиди. Неопходно је знати их да би се могдо давати себи рачуна: да ди су добре иди су рђаве Форме које нас окружују, и ако су рђаве, онда шта треба раднти, да би оне постаде боље и леише. Једиом речи, образован човек мора се свесно и разумно кретати према облицима који га окружују. Ако ли човек није сиреман да разумно процењује бблике, вештачки човеком створене, а тако исто и облике у нрироди, онда то значи^ да у њега недостаје посматрања, и да у таквог човека нема грађе за самостално мишљење о свету који га окружује. И на тај начин његов ум денствује и он није у стању дати рачуна, чак ни самом себи, о том, шта је видео. Речено је, да у основима елементарног цртања морају се надазити геометриски обдици. Неки ће помислити, да се ови облици треба да изучавају само у геометрији. Али је геометрија апстрактна наука: она учи размишљати, мерити, сводити на једну меру и не само што не верује оку, но чак нн тачним инструментима, као врстару, шестару итд., она верује само доказима, који се изводе размишљањем, према томе она не учи видети. Човек који зна геометрију, ванредно зна особине нпр. коцке, ади да се коцкин облик види у простору и још више, да се он перспективно представи у равни то може извршитп само онај који зна цртати. Онај облик, који је он изучавао, окрећући га у рукама, или на условном цртежу, у простору, т. ј. у перспективи он се већ изменио, с тога човек с неразвијеним оком и неће опазити обдик који зна. Развијати даље програм из цртања не улази у моју задаћу. Она је само у том да покаже развојно начедо цртања и у колико оно може да допунн опште образовање човечје, а тако исто уколико оно може да посдужи као оруђе при распознавању обдика који су около нас. Сваки облик, свака ствар има у себи идеју, јер док се не створи какав бидо предмет, потребно је да се он замисди: представитн себи, какав ће он бити у природи, а још раније осетити његову потребу. Према томе, пре него што се предмет појавио, јавила се мисао да је он потребан и кад се она јавида, тада човек завршује ту мисао тим што јој даје видљив обдик. Тако се стварају и тако су се стварали сви облици којима се буди осећање лепоте, разумевање природе, душевно расположење човечје и, најзад, поимање духовнога света, т. ј. облика који су предмети вештина. Спољна страна Форме такође има у себи идеју, која показује у каквим се условима налазио неки предмет: нпр. два човека обучена у одело подједнаког кроја, један у сасвим ново, а други у изношено, повод су да гледалац чини поређења.