Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

727

У сваки предмет који је човек створио уноси се дух. Човек, кад ствара облик, износи у њему своју душу, стога облик зтвореи човеком изражава вегов духовни склад. На тај начин, у облицима које су народи створиди исказује се тежња народних духовних си.ла, и с тога сти.1 који је неки народ створио показује собом карактер, народне скдоности, а тако исто и утицај других народа. Врло је потребно да се наша омладина спреми да разуме производе пластичких вештина које су народи створиди. Потребно је не само зато, што то води ка разумевању правога значаја тих вештина, т. ј. лепота, већ и стога, што се у тим вештинама исказивала, па и данас се исказује народна духна: дух народа, т. ј. засебне особине које карактеришу сваки народ. Кад се не познају паастичке вештине неког народа не може се потпуно разумети ни његова историја, јер је већи иди мањи део народне душе изражен баш у пластичким вештинама. По свој прилици, у данашње време није дрскост рећи, да иаши младићи учећи језике народа који су већ свршили своју историску задаћу и који су нам наслеђем предали своја знања и своју културу, ни мало не разумеју историју тих народа а нарочито стога, што их не уиознају с пластичким вештинама које су ти народн створиш. А међутим ти су народи били велики и силни не само по својим политичким завојевањима но и културним у којнма су пластичке вештине нмале огромни значај, а у њима се и исказују основне особине душе и тежње тих народа. ПроФесор Мендељејев, говорећи да учитељи цртања морају неминовно бити универзитетски образовани, иосигурно је имао на уму не толико практичне резултате, колико резултате који развијају. Шта би остало од Египта, кад би му се одузели његови храмови, иирамиде, сфинксови, Фреске, мумије итд.? Јер у том се јављала готово сва душа древног Египћанина... Зна се, да су свештеници давали народу појам о релегији, а тако исто и о његовој историји у сликама, символима и народ ихје разумео, јер је и он сам мислио у Формама, тражећи на земљи персониФикацнју и символе својих богова, старајући се да у храмовима, пирамидама, сфинксовима и Фрескама искаже тежњу свога духа и појам о васелени. Зар је могућно од класичнога Грка одузети његове храмове и статуе? Човек, који је изучио грчку архитектуру и скулптуру, али не зна грчкога језика, разумеће основе грчкога живота ако не више, зацело не мање, него ли онај, који зна где треба ставити дигаму. Грк је створио божанствену лепоту Форме, исто тако лепоту човечјег тела и унео своју душу и свој поглед на свет у прекрасне Форме богова које је створио. Он је у култури изнео све своје појмове о жи-