Prosvetni glasnik

НАУКД И НАСТАВА

115

биле дознате песнику Рибста, ипак би далматинска рибарска идила била написана, јер сдичност, као што истиче и Петровски, само је спољашња и површна. Из истраживања Петровскога види се, даље, како су сентенције грчких Философа (Талеса, Биаса, Биона, Хилоиа, Солона, Сократа, Питака, и т. д.) превођене на јужнословенски сувим, трезним посредовањем латинског језика, и како је првобитно незнабожачкој философнји о свету хришћански побожни писац дао строго католичку боју\ и то, не најмање, литерарним утицајем Марка Марулића. Према томе, ако је оригинална и национална вредност тих стихова с моралном садржином, који обухватају 670 редака и немају скоро никакве везе са словенским народним изразима, врло мала, онда литерарна историја може само да буде захвална песнику што је сасвим напустио лажну, сентименталну еротику талијанске ренесансе; ата етика у стиховима која нас данас нешто умара, има велику културну вредност, у толико што нас упознаје са гледиштем тадањег образовања и литературе, омиљене у доба Хекторовићево. Друго је питање које се никада неће потпуно решити, да ли се риболов у свима тачкама слаже с реалношћу, т. ј. да ли су оба рибара заиста могли имати тако висок степен образовања, како то показују загонетке и класичне сентенције. Разуме се, реалност сама но себи није изгубила, ако се и мора узети да је песник, из метричких и уметничких разлога, улепшао и дотерао стварну грађу, т. ј. философски разговор између оба рибара. Дајући израза јакој сумњи да би далматински рибари могли бити тако учепи, Петровски одриче ту реалност, и мисли да цео тај дидактички део само шкоди песми као реалистичкој слици свога времена. 1 Користећи се материјалом који је скупио Петровски, навешћу некодико иримера. Еад Талес каже: »АпИцшззтшт еогит отшит <]иае 8ип1, (Јеиз: т^епШш ешт«, Хекторовић не може а да не намаси моиотеистичко црквено учење, додајући снажно: једини, ст. 885. Кад је код Диогена Лаертија на питање: »циИпат сНо сопзепезсега1 ?«, Аристотед одговорио: »бгаЉ®, Хекторовић уверава: »Сва добра дела која се често не понављају !< (ст. 987—990). Само један једини пут Петровски је у непридиди у погдеду грчког извора, и то у ст. 1319—1122: »Тко жеди добавит брашна се за дости, почан од мдадих дит до веде старости, добав' се разума. јере бо ни ина од мудруга ума вридниа башћина*. Античкп узори за ову реченицу надазе се у деду Диогена Лаертија (1:5:88), где Виас говори: е<ро&^ог атго геотгјтод есд утјрад фуалаџ^аге оосрјау. јЗејЗамгероу уар тоИто тиг аЛЛаг кгцџатоу«. Ннтересантном нроучавању Петровскога о порекду загонетке озубатач-богатац (ст. 121—28, 142—52) треба додати да Симрок у својима »Бегизсће ТоЊзђисћег*, св. VII, стр. 284. наводи баш загонетку о риби ухваћеној у мрежи, а загонетка гдаси: Ез кат ет 6аз1 тв ЛУп^вћаив, Ва Де1 с1аз Наиз гит Репн^ег ћшаиз*'