Prosvetni glasnik

116

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

Још строжије мисли — у овом случају, сем тога, нешто површно Томо Матић. 1 Ако се и мора допустити да та препирка између два рибара нпје иикако могда бити тако глатка и литерарна као што је приказана у једној иесми, ако и јесу повише пословица и писду и рибарима морале бити неразумљиве (н. пр. питагорске „ ричи брез отвора" ст. 1045 до 64), налааим да приказивање у целиии није ни неприродно ни у суштини претерано. Не гледајући на то што сам Хекторовић у сво.јој важној посданици Микши Пелегриновићу снажно наглашава истинитост свога иричања (81. р. ћгт. св. VI, стр. 54), и он сам се чуди (ст. 1476—90) како то да су ти прости, сиромашни људи тако мудри и да своје моралне и интелектуалне способности („крииост") скривају иод грубом хаљином, као злато у земљу. Паскоје и Никода нису биди обични рибари, него најбољи на великом острву („иајбоља од Хвара ст. 46); Паскоје сам каже да је много ствари паучио од Францишканаца (ст. 321 до 462), и распитује песника од кога би у вароши могао још више дознати. Па ако су заиста на памет знали народне песме и то о личностима и крајевима, о којима иначе зацело ништа нису знади (нпр. о брату Краљевића Марка, граду Сиверину, Уд(б)ин(и)у; Свето.ј Гори, Дунаву), зашто да се тада одриче могућност да су могли научити загонетке и мудре пословице из неке побожне књиге? Шта више, и та такозвана питагорска мудровања (зутћок), ма да су словенском народу страна, за наивну народну Фантазију могла су имати симпатичне дражи, ма да далеко вшпе одговарају ступњу образовања самога песника него рибара. Петровски примећује да су се те сентенције и загонетке певале, одиивати и ирииивати (ст. 877, $78. 966). Ту реч која је, у осталом, употребљена за слик, не треба овде никако схватити као мелодију, него да су се на памет научене пословице ритмички (декламаторски) изговарале. Изрично је, међутим, истакиуто којом су се аријом и по којим нотама певале те три народне песме. А што се, на послетку, тиче иочаснице (ст. 227—38), биће да се и она певала — то потврђује оно оиет (Мз) ст. 238. Само на мене чини утисак да се та винска песма састоји из две разне несме. Други део, почевши од „ Мајка му је лиио име дила ", изгледа прилично народан, а почетак (.Нали госиодин " ит.д.Ј више уметнички. По Виду Вулетићу Вукасовићу примећује и Петровски да се на острву Корчули певала једна почасница коју је саставио Петар Канавеловић. Сем тога, оба дела нису у метричком погледу једнака. Можда овде могу дати израза своме мишљењу да ова „народна песма" може да буде понарођен одјек западне ритерске поезије. Као што Богишић опажа, у епским песмама јужне Далмације има учтивнх — ја бих рекао дворских облика општења, а по Вуку те винске песме пореклом

1 Види »Архив за елов. Филологију« св. XIX, стр. 475—76, и критичке напомене од В. Ј.