Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

117

су из Боке (Пераста). Описивање господина који „пољем јизди, иа главу му свиден клобук", са „тћитком переним", .прид њим слуга писан поје", мепи са свим изгледа као нека слика из живота лутајућих ритера; човек види пред собом ритера и његова слуге, а његова мајка и жена опраштају се од њега при његовом иодаску у страну земљу. Еолико немачких народних песама захваљује свој постанак тој средњевековној грађи („Ез »аг е1п Ја§ег туоћ1§епшЉ, «1ег 1ги§ ете Гес1ег аи!' зетет Нп!", е!с.)! Па ако су, дакле, та два рибара штогод знала о таквим финим поетским манирима, зашто да не познају просте истине и животна. правила религије и тадање етике ? Ако је, с обзиром на уноредну историју књижевности, грађа Рибања студијом Петровскога темељито расправљена, она ипак има толико вредних ствари у реалистичком и специјално словенско-културном погледу, да се заиста иснлаћује дуже се позабавити с тим реализмом. 0 Хекторовићевом Рибању, колико ја знам, само је једаред, и то са техничко-стварног гледишта, површно говорено, и то у важној расправи Л.ука Зоре: „0 гЉапји ро Бићгоуабкој окоИс1 за Бос1а1сш1а 12 оз1а1о§ па§е§ рптогја". 1 Вреди наноменути да песник, кад спомиње просте предмете који се односе на пловидбу, употребљава чисто словенска имена: илав, јидро, весло; а за технички више израђене ствари појављују се талијанске позајмљене речи: лантина (Гап1еппа), тимун ^ипопе), аргутла (81".еиегр1ппе) ст. 107, 183. П за катарку употребљава талијански арбор (аЊоге) (ст. 53), а и далматински назив сидро туђег је (грчког) порекла. А уз прости словенски плав (лађа) стоји велика венецијанска галија (§а1еа, §а1ега) ст. 1135. 0 маневрисању на мору 1'ибање даје доста језичких података, од којих је већина израза већ забележена у расправи «1ука Зора. При почетк.у пловидбе имамо весла наиравити (ст. 762), или весла замакнути (сНе Кис1ег аизбсћЈећеп) ст. 1216. Снажно веслање - при ком су седели — означено је са „ јуначки уирише", ст. 78, Ћ добро наиируЛи" (ст. 694) или са ^возити на иосаих и , (ст. 875). По свршетку вожње чамад или је усидрен, „ илав сургавши " (ст. 1081) или на обали привезан ^илав иривезавши " (ст. 724). При једрењу намештена је лантина (сИе Каће) и весла, „лантину сврнуше" (<1гећеп) и „ тимун начинивши" (ст. 1215—16). Разапињање једара обележено је са „ јидро наиеше" (ст.1217). Пћи уз ветар изражено је са свим морнарски са „ држати се врх витра" (ст. 511), а „скуиа иотегнути' (ст. 1234) значи исто што и „(Зеш&еп", кад ветар .иадаше " (ћшИ зсћи1еп). Пмати ветар за леђима каже се „ витар у скут" (ст. 112), а то је за безбрижно ћеретање оба рибара било са свим по-

1 Агкгу га роујевЈшси ји§оз1оуеп8ки, зу. X. 2а^геђ 1869.