Prosvetni glasnik

118

ПРОСВЕТНИ глдсник

вољно. Супротно од слабог ветра ^витарац мал " (ст. 513) био је „ сморац" (ст. 105) снажан ветар којн је био врло незгодан за рибрлов. 0 методама тадањег рибодова иоучава нас песник са више реалнстичких детаља. Сем обичних, фино испредених мрежа које су пливале за време вожње, а тада, помоћу чврсто везаног камења ( Ђ колач од камика", ст. 83), спуштене на морско дно („мриже танкога тега, које падају дер до дна морскога и иутом иливају", ст. 55—56), понелл су неку стару танку мрежу (мрижица, ст. 72) којом су ловили шкољке. За риболов са мрежом истезавицом песник употребљава израз „ иотезати трату " (ст. 772) од тал. 1гаМа (Игаге). Као мамац служиле су неке биљке, везане на конопцу („убрапа трава горске паше личмином везана*) (ст. 57. 58). Обичног пецања рибе удицом овде као да није било; барем је стаРији , Паскоје два пута укорео Николу (ст. 75, 739) што .је заборавио да понесе кањченииу (обичан конопац са удицом којом се ловио кањац). А имали су уза се коиитњак, машице којима су се хватале шкољке, и ости, остве (1ч8сћ§ађе1), и луч [Клеп{'аске1] (ст. 59.) у свиКалу (е18егпе Кгатре) ст. 1622. То набадање риба уз светлост од лучи, док је један веслао а други држао остве, имала је за песника нарочити чар, и уопште, чинило му је велико задовољство да гледа како су се рибе, извађене из мреже (изилитаху, ст. 1123), копрцале и једна другу притискивале. Еакву је сврху имала скрабијица (ст. 71) коју је Никола накнадно донео, не дознајемо; а знамо да је ћутљиви син разговорног Паскоја био само зато поведен, да рибе гони на разапете мреже („да буца на рибе и , ст. 62), и то новим иобуком (ст. 71). дрвеним неким, звону сличним оруђем, којим се ударало по води, да би се рибе пошшпиле у одређеном правцу. 1 За време риболова чуо се само узвик „нут (ст. 1109), а ту реч изговорио је и Никола кад је хтео да донесе предмете које је заборавио (ст. 65). А и тада, као и данас још, било је строго забрањено бројити уловљене рибе (ст. 1111 — 12). Од уловљених риба сиомиње се иетнаест разних врста. Што млади српскохрватски литерарни језик за многе од тих врста већ у средини XVI века има своје називе, томе се мање чудимо него срећном Факту што је један несник, макар он и имао практичног интересовања за риболов и ихтиологију, хтео и могао да употреби у поезији те натуралистичке детаље. За значење тих имена упућујем на два талијанска рада, који могу имати доста вредности и за јужнословенску лексикограФпју: Р. ВоАеНет, Мапиа1е ГШо1о§1со, I—V, Ра1егшо 1881—91; и СапазГгеШ, Гаипа сГ НаНа, МНапо 1874, у којима. се више пута етимолошки узима у обзир далматинска Фауна. По овој двојици наводим ова имена риба:

1 Зоре. Агк. га роујезЈп. ји§оз1. ов. X, стр. 360. — 8сћис1гаг(И, Котап. Е1уто1о^1еп II, 8. 159. (ЗНгћег. Лег рћН.-На!. С1аззе. Шеп 1899, В. СХШ).