Prosvetni glasnik

222

се снагу, јачину, у једном случају јављају светлеће, а у другом електричне појаве. Попут својега необично важног теориског значаја, ово Херцен-ово откриће није пропустило прилику да обогати модерну технику проналаском телегра«>а и телеФОна без проводних жица, који је изуметак основан на сазвучју електричних таласа, који постају на вибратору на[)очито за такав циљ удешеном и прихватају се са осетљивим пријамником за те електричне таласе. Још не беху научници доспели да се потпунце упознају са детаљима Херцен-ова проналаска, а угод томе појави се тако исто значајан проналазак Рентген-ов, представљен у новом облику зрачне енергије знаменитих х — зракова, који се, по неким својим особитостима, прнближују ултра-љубичастим хемијским зрацима. — Слично овима последњим х — зраци су тамни, не могу се видети; као и последњи онн делају на осетљиву ФотограФску плочицу, и то много енергичније но и обични ултра-љубичасти зраци; као и последњн они се одликују способношћу, у знатно већем ступњу, да производе појаве Флоресценције, т. ј. да, у размаку дужега или краћег времена, учине светлећим нека тела, која би у таком огледу зар и магновено била изложена њихову утицају. Али уз те опште особитости показали су рентгенови зраци и неке друге необичне, међу којима се најистакнутије и најчудноватије јавља — њихово лако продирање кроз многа чврста тела, која су савршено непрозрачна, као што су: дебели картон, кожа, дрво, мека ткања људскога тела и т. д. Тај проналазак одјекнуо је изненадно по целом научном свету у најкраћем времену, и коме данас нису већ познати радиограФички снимци, слике, добивене помоћух — зракова у силуетама са живог људског тела или животиња; коме нису познати такви исти снимци разних металских предмета у затвореним дрвеним кутијама и сандуцима и др. слични радиограФи, који утврђују способност рентгенових зракова да могу утицати на осетљиву Фотографску плочицу кроз чврста тела, ненрозрачна, таква дакле, која нису доступна енергији зракова обичне светлости и која (тела) са тим прегледно показују, до каква су стунња погодбена наша схватања о нрозрачности тела у опште! Ближе изучавање својстава па и самих погодаба нопут којих се јављају рентгенови зраци, довело је до читаве поворке нових чудноватих проналазака, чији је почетак био обележен Бекерел-овим радовима, — а наиме, да нека тела а међу њима поглавито она, која се одликују ФОСФоресцисањем, имају и такву способност, незавнсно од ма каквог другог спољашњег утицаја, да испуштају зраке, по својој сопственој природи онако исто као што су х — зраци. Тај чудновати проналазак увеличан је у последњим годинама најинтереснијим научним истраживањима Сипе-а, ЗсћписИ-а, ВетоМ-а, Рећшег-а, Хос1оп-а, Ки§зе1-а,