Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСХАВА 223

Со1боп -а, 1)е11-а и др., — испитивањима дакле, која у опште јако проширују обична схватања о зрачној енергији, њеној правој природи, начинима њепа појављивања, а уз то бацају и јачу светлост на неке посамите појаве Физичке, које су биде до скора посве необјашњене и које јопг очекују своје потпуније познавање и тумачење. Да видимо, шта је угод рађено у томе правцу у последње време, и да покушамо, не осврћући се на детаље, да направимо кратак извод, који би се у згоднијем прегледу односио на поменуте радове, а тако исто да напоменемо оне главније закључке, до којих нас доводе ти нови проналасци у област изучавања природе зрачне енергије. Нро шест година наука није ништа знала о постајању тела, која, тако рећи, независно од спољашњега пмпулса могу имати способност испуштања невидљпвих зракова, који лако пролазе кроз непрозрачну средину и који могу делати на осетљиву ФОТограФску плочицу. Ни сама могућност такве појаве није могла бити предвиђена нп с које стране. Угод након тада, када је Рентген постигао свој знаменити проналазак и открио постојање особита облика зрачне енергије, — јаком су упрво отпочетн покушаји и удешавани огледи који би имали да реше питање: да ли она тела која фосфоресцишу, благодаре&и тој својој особитости, расаолажу способногиДу исиугитана зракова, који би били слични х —• зрацима? Ово питање у толико је умесно учињено, што у погодбама постајања х — зракова у Кгискз-овој цеви иод делањем електричне енергије, јавља се у истој цеви и ФОСФоресцишућа светлост. И ако је у читавој поворцп научних огледа са х — зрацима било већ објашњено, да на ФОСФоресценцију у Кгискв-овој цеви треба понајпре гледати, као на посамит случај у нрерушавању невидљивих рентгенових зракова у видљиве, светлеће, у толико је ипак такав однос поменутих појава неминовно скретао на мишљење: да треба свестрано испитати ФОСФоресцирајућа тела. Ово је зар и по томе могуће било, што и у овом случају ФОСФоресцисање представља аналогу последицу честичног прерушавања невидљивих зракова, сличних рентгеновим, у видљиве ФОСФоресцишуће; а таква претпоставка показала се посве оправдана и у погледу нзвршених огледа у томе правцу. Прве огледе по овом иитању најпре је предузео Бекерел с разним ураниумовим једињењима, дакле сатаким телима, која располажу великом способношћу ФосФоресЦисања. Његов први оглед састојао се у томе, да је мален окрушак тога тела метнуо на ненрозрачну црну хартију, која је лежала поврх осетљиве ФотограФСке плочице, и у таком положају оставио плочицу неколико часова, након чега се уверио, да је ураниумова со утицала кроз црну непрозрачну хартију на ФотограФСку плочицу. Након тога огледа чињени су и други њему слични: измеђ ураниумове соли и ФотограФске плочице уметана су разна непрозрачна тела: дрво, картон. танке плочице алуминиума и др. У свима прнликама јав-