Prosvetni glasnik

'228

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

чину и поглавито у њему јављају се у највећој потпуности и изразитости све карактеристичне особитости и својства зрачне енергије, о којој је реч у овој расправи. У први ред поменућело, да се бекерелови зраци које испушта радиум одликују исто онако као и рентгенови зраци лаким продирањем крознепрозрачна тела и утичу на осетљиву Фотографску плочицу. У том иогледу могу се добити са бекереловим зрацима све оне радиограФске слике, какве се добијају од х — зракова: ако бисмо на пример наместили у мрачан простор измеђ једнога зрнца радиум хлорида и фотограФске плочице кожни новчаник са металним новцем, тада ће бексрелови зраци из радиума, слободно проћи кроз кожу и након тога разговетно ћемо опазпти на ФотограФској плочици мрке силуете од новпа који се находи у новчанику. На такав исти начин можемо лако добити радиограФију костију на руци, нози, грудном кошу и т. д. Способност бекередових зракова, које радиум расипа, и који изазивају хемијске промене у телима, на која утичу, необично је велика: једна сићушна мрва радиума претвара кисеоник у озон, бели фосфор у црвени, срчу у порцелана боји у загасито љубичасту и мрко жуту боју и производи на животињском телу миого јаче опекотине, нроцесе заиаљења, но што иричињавају рентгенови зраци. Ево шта о томе вели Коћег! Бепсап у својој веома интересној расправи „Зрачна активност", која је отштампана у септембарској свесци рускога часописа .Новога журнала стране књижевности": „Физиолошко делање бекерелових зракова необично је јако, готово невероватно: мрвица радиумове соли, коју смо затворили у стаклену цев, била.је метнута у кутију од картона, и након тога била привезана за рукав проФесора Сипе-а. Од тога је убрзо на његовој руцн произишло јако запаљење уз гнојни нришт, на чије лечење потребно је било три месеца. ИроФесор 1>е (јиеге11 бавећи се једном приликом својим пословима лабораторијским, овлаш у олакшицу мстнуо је био у свој џеи запечаћену стаклену цев, у којој је било нешто мало радиумове соли — након чега се горко кајао и себе дуго нрекоревао. Јер услед такве непажње добије ускоро веома опасан оток, који за дуго време није могао отклонити најмарљивијим лечењем". Подобан случај описао је и Ееоп Егес1епсћ у „Кетие §епега1е (.1е8 бсјенсез", бр. 15, 1902, када се након магновена делања радиума појавило најјаче запаљење коже, које се продужавало, уз непрекидно радикално лечење, пуних 34 дана. Факти такве врсте морали су се свакако јако истаћи пред питањем: да ли могу бекерелови зраци. који се у радиуму одликују таком великом активношћу, примити улогу у борби са бактеријама у опште, и напосе у лечењу такве на пример болести, као што је пантљикара? У томе иогледу извршени су до сада многобројни огледи, попут којих је становито утврђена способност зрачне енергије светлости, да убиствено утиче