Prosvetni glasnik

НАУКА И ПАСТАВА

227

електрисаних тала и да је угод та сиособност давала екс.пери.ментаторима могућност да одреде скалу, стунањ, активности бекерел.овим зрадима, које испуштају ова два ново пронађена едемента — ураниум и ториум. Сипе и његова жена ВкЈаЗзкоћзка оавећи се нодуже времена са испитивањем разних минерада који садрже ураниум и ториум опазили су, да се неки од тих минерала одливују? далеко већом јачином обарања електрине, но што је случај са ураниумом и ториумом, — Факат дакле, који нас доводи до закључка у веровању о присутности некога тела, које је још активније у погледу номенуте иојаве, но што је и сами ураниум н ториум. У томе погледу поглавито је скренула пажњу научника смоласта руда ураниума, која је показивала највећу активност бекерелових зракова, јер је у томе надмашно јача била не само од ураниума него и од ториума. Кад су Сипе-ви иокушали били да из састава поменуте руде издвоје то непознато тело, кому је она (руда) обвезана била за таку иеобичну активност, - нашли су, да се у смоластој руди ураниума паходи веома активан визмут, кога су они назвали „полони" и још активнији бариум, у једињењу са посве новим, дотле ненознатим елементом, који је назван радиум. Овај нови елеменат хемијски пронашао је једновремено са Сипе-вим и Француз Ветоп, а након овога објавио је Бе1)шепг свој проналазак у облику још једнога новог елемента хемијског, којије тако исто имао необично велику активност бекерелових зракова и коме је он дао назив актиниум. Свакако треба да на овом месту приметимо, да можемо за сада сматрати само радиум, међу напред поменутим новим телима, као нов елеменат, ново хемијски иросто тело, ма да се и он у погледу неких особина јако приближује бариуму, али се ипак мпого разликује од њсга, не само по атомској тежини нсго и по својему спектру. Али свакако може се узети у најизразитију карактеристичну особитост тога новог елемента његова необично велика активност у односу бекерелових зракова, У томе погледу радиум је с правом добио свој назив „зрачнога" тела, јер прсма јачини оних бекерелових зракова што их он испушта, њиховој активности, — радиум одиста иремаша у 100.000 пута ураниум и ториум, а то се становито утврђује електрометричким испитивањсм, које се огледа у способности радиума да обара електрину у Наелектрисаних тела. Активност зрачења ураниума и ториума посве је ништава у ноређењу са овим чудноватим новим елементом, на чијем је носамитом испитивању најпре опширно радио Сипе, а доцније Ве^иегеИ, и то Је пружило олакшану могућност да се дође до ближег и потпунијег лознавања са чудноватом нриродом бекерелових зракова, које испуштају таква тела, као што су ураниум, ториум, актиниум, полониум и радиум. Нарочито у овом последњем телу поменути зраци достижу највећу ја15 *