Prosvetni glasnik

230

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

значајност запазилл у том огледу: то светљење продужавало би се необично дуго уз непромењену јачину, само ако смо оба балона оставили и на даље спојена, и ако је цинков сулфид био непрекидно под утицајем активних зракова, које испугата радиум. Али, ако само онај балон изолујемо, у коме се находи цинков судФид, његово светљење почеће одмах да слаби, и тада, ако тај балон остане и даље затворен, понајлак ће се светљење губити у току целога месеца; ако је пак балон био отворен, онда ће тако светлење истрајати само један дан. Но тако поступно смањивање светлости, која се јавља услед зрачне енергије радиума, може се опазити само код тела која ФосФоресцишу, која с.мо иретходно нодвргавали утицају радиумове зрачне енергије. Али у погледу на то чудновато тело, управо јединствено своје врсте, мораћемо посамито повести реч. Нод утицајем своје зрачне енергије радиум и сам одваја живу светлост; он необично јако светли и одиста чудноват призор: ова светлост, као и сва зрачна енергцја радиума, неисцрпни су и неистрајни. Апсолутно ничим се није могло до сада утврдити и ниједноме научнику, који се бавпо изучавањем природе и особина радиума, није до данас ношло за руком да докаже, да зраци које то тело испушта, постају иоводом ма каквог другог узрока, по коме би енергија таких зракова зависила од неке допуне споља. У том погледу радиум представља ту исту иеисцрпну активност, каком се одликују ураниум, ториум и у опште сва тела, која имају особину „зрачне активности". Али та особина испољује се у радиуму још јса већом прегледности, него на нример у ураниуму и ториуму, — са већом, благодарећи зар томе, што се овде зрачна енергија јавља уз највећу јачину и испољује се као таква самосветла појава, која на то не захтева никакав извор сноља, који би зар претпостављен био и у неком материјалном расходовању: радиум светли са неким бесконачним капацитетом, неким неутрошљивим магацином енергије и са њим испољује своју зрачну активност. Требамо ли да у овој чудноватој појави гледамо потврду нашега обичног погрешног схватања о расходовању Физичке енергије, можемо ли се сагласити да одиста постоји таква неисцрпна енергија — макар и у овом њеном новом облику, о коме је реч у овој расправи, и немамо ли ми овде посла са нојавом, која нам се привидно казује неисцрпном, — то би било друго нитање. Изнад сваке сумње само је једно: значајна особина радиумова самосветљења, о којој је овде реч, није могла од онога дана, када се уирва о њој сазнало, остати потцењена у толикој мери, а да не пробуди нека особита надања у области њене практичне примене и да постане неисцрнним извором у техници вештачкога осветљења. Јер сви до сада познати извори вештачког осветљења подложни су неком расходовању енергије, док овде, наједанпут видимо незнатну честицу тела>