Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

231

које непрекидно лучи светдост и које не нотребује на то никакав угрошак енергије. Али и преко тога, та ништавна честида кадра је да подстиче фосФоресцишућа тела ка светљењу с јаком светдошћу и уз то да не трпи од своје стране никако расходовање зрачне енергије, никакав дакле материјалан губитак. У погледу на све то изгледа нам у први погдед, да се ово питање може решити на прост начин: треба подврћи какво ФОСФоресцишуће тел.о утицају зрачне енергије елемента радиума, те да добијемо неисцрпан извор нове вештачке светлости без свакога губитка или расходовања енергије. Но, угод и да допустимо такву кеисцрнност, овако, нривидно бесплатно, осветљење у самој ствари сасвим је неиримењиво у практичном користовању и не само услед необичне разоравајуће енергије о којој смо мало час поменули, њеној способности да изазива дубоке физичкохемијске промене у телима, на која утиче, него баш и само с тога, што се у смоластој ураниумовој руди, о којој се данас мисли да је најбогатија у радиуму, находи на једну тону (1000 кгр.) само 2 дециграма радиума. Ако бпсмо рачунали да 1 тона смоласте ураниумове руде буде коштала најмање 10.000 франака, онда бисмо нашли, да би 1 грам радиума морао коштати најмање 50.000 Франака, а у самој ствари зар и скупље. Али и према' овоме што знамо, да се засада још находе у употреби номенутих научника — Снпе-а и Ве^иегеН-а необпчно мале количине П.1Н боље да речемо неке мрвице тога чудноватог елемента хемијског, — у толико нас више ишчуђава она јачина енергије какву испољују бекерелови зраци, које одвајају те ништаве количине елемента радиума. А каква је одиста велика та сила, о томе, уз напред приказане примере, можемо закључивати и по снособности радиума да се њему својстпена зрачна активност нреноси и на тела, ,Чоја су истакнута била његову утицају. Та је појава у необичној мери значајна и тачно ју је испитао и одредио понајпре Сипе, а након тога била је утврђена и огледима других научника, који су се са тим питањсм бавили. Још није познато ни једно тело, које, изложено утицају радиумових зракова, не би у исти мах усвојило та иста својства зрачне активности: довољно би било на пример да цинкану нлочу или ма какав други метал истакнемо утицају радиума, па да та нлоча присвоји способност у току некога времена да испунгга зраке, који би били способни да продру кроз непрозрачна тела, да утичу на осетну ФотограФску плочицу, да обарају електрину у наелектрисаних тела и т. д. Француски научници Сги85е1 и Бећтегп, који су подвргавали бариум утицају радиума, успели су да пренесу на бариум све особине зрачне активности овога чудноватог елемента. Шта више, и сам ваздух, вода, обично људско одело, па најзад и људско тело, добијају иод утицајем радиума та иста чудно-