Prosvetni glasnik

583

цртања. Ади се и код цртања, као и у иастави из ма ког другог прздмета, мора водити рачуиа: да оно буди код ученика самосталан рад и да изображава разум и изазива Фантазију ученичку; са друге стране да примора ученика, да посматра предмете са сваке стране не само својим тедесним него и својим духовним очима, ако би хтео да буде задовољан извршеним цртежима при излетима. Оваквим радом остају обллци од нацртаних предмета стадни у његовој памети — и не гледајући на то што их оп црно на бело носи кући — и нредставе бивају јасне и чисте. Из овога, што је до сада казато о ђачким излетима, издази: 1., Да настава, која се врши у школи може у истини само тада донети користи, ако ученици донесу са собом у школу довољну количину нредстава добивених посматрањима чула и ако ову количину ири продужењу наставе помоћу учитеља даље разрађују; 2., Да школи сиада у задатак, да надокнади што би било пропуштено да се учини, кад се од стране родитељске куће осећаји за школу обавезне деце не вежбају многоструко и као што треба; и 3., Да би се ово обоје могло само на тај начин задовољити, ако бп се ученицн изводили у пролеће у природу, ако би се дакле са њима чинили излети. Али, ово не би могло бити све, што би се од ових ђачких излета тражило, јер бисмо сада могли иоставити и ово врло валсно питање: за какав се циљ у опште ови излети предузимљу? Ради научног циља се свакојако неће приређивати, што ће сваки потврдити, који зна, како се ови излети припремају и како их ученици схватају. — Исто тако њихов циљ не може бити и физичко јачање ученика, јер кад би се тежило томе, онда би дотични наставник морао озбиљно да води рачуна о томе, да се његови ученици не наирежу и сувигие телесно. Шта још остаје? — ,На овим излетима", каже се, „указује се учитељу згодна прилика, да упозна карактер својих ученика". — „Научити, како се нознаје карактер ученички" — то је данас циљ ових излета! Тиме је исказаноиједно од најважнијих потраживања, која педагогија учитољима поставља. Педагогија захтева, што се има сматрати као једно од наших основних правила при васпитању, испитивати индивидуалност питомаца и на њу се освртати. Ако се под индивидуалиости човека разуме скуп свију његових душевних и телесних особина, онда је тешко разумети, како ће се ово захтевање у његовом другом делу моћи да задовољи,. кад се васпитачу не пружа никаква друга прилика, да може иознати индивидуалност својих питомаца сем оне, коју му нуди настава у неком разреду са 30—50 ученика, Доиста, у чисто интелектуалном односу именоване тешкоће неће се смети ни појављивати противу усиљавања учи-