Prosvetni glasnik

582

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИВ

јасно и уочљиво изговорена, иостићи у разумевању оно, што се постиже посматрањима и представљањем самих предмета наншм чулима непосредно. Носле природних наука на реду ,је математика, која стоји са њима у извесној вези, у колико код њих није могућно избећи бројање и мерење тежине и запрелине, и у колико се помоћу ње могу пронађени природни закони тачније определити и утврдити. Математика уводи учонике у нови свет мисли, она их упознаје са законима броја и простора и учи их, како ће из најпростијих геометријских појединих делова направити најсложеније математичке облике. Али, баш та околност, да математика а ноглавито геометрија уводи учепике у сасвим нови мислени свет, пре него су се они у искувственом свету упозналн са њеним основним облицима: линијом, углом, троуглом, и т. д. могу многи и погрешити, дакле и не одговорити у свеиу оиоме, што би се од њих захтевало. II због чега се не би ученицима показивали математички основни облици у слободној природи? Увек ће бити могућно час с једним, час са другим учеником ценити и мерити дужину пута, дивада, оборених дрва; из сенке куле или дрвета одредити његову величпну; на дриету или стубу изнаћи однос његовог пречника према обиму; оценити угао под којим се две гране или два пута пресецају; обратити пажњу у природи на троугле и четвороугле, на кругове и елипсе, и измерити новршину помоћу дужипе и ширине; објаснити појам паралелних пшна на железничком путу или на стазама; полигона на пауковој мрежи — укратко, свуда где се само геометријски облици показују, ту се може обратити пажња ученичка на њихове најважније знаке и они се могу мерити, ценити и објашњавати. И при настави у географији и историји моћи ће ђачки излетн богато да користе општем посматрању ствари и да несумњиво иринесу за разумевање наставног материјала првих потребних појмова. Користи од ђачких излета за наставу у језику додуше нису тако очигледне као у настави код предмета о којима се досада говорило, али су ипак толико важне, да се могу укратко на овом месту споменути. Оне су: увећавање у множини непознатих речи; обогаћавање са садржином, истина људима познатих, али до тада само као без смисла посматраних речи — такве речи чине елементе Фраза — као и са њиховом уиотребом при описима а помоћу знања и искустава добивених у шлетима. Ми знамо, да је за потпуно разумевање великог дела при настави у језику, употребљених комада за читање, у прози или у појезији, пстребно у већем или у мањем обиму знање појединих ствари и догађаја из природе и људског живота; али ово знање опет може се добити само на нуту посматрања. Тиме, што се ученицима нуде многоструке нрилике да цртају са природе, показује се да постоји извесна зависност и између излета и