Prosvetni glasnik

698

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

години живота иреовлађује радња оргаиа пипања, спедијадно усана и руку, а душевно развиће за то време карактерише се преовдађивањем осећаја — пипања. Ова.ј резултат има велики значај за разумевање ошптег тока душевног развића детета. Осећај пипања јесте основни и први, према другима; он се може сматрати као праотац других; из њега се развијају сви други. Прегледајући велико царство животиња, ми ћемо приметити како се разноврсно мењају органи спољних осећаја, како они, што су животиње простије, опадоју, и како, на послетку, најпростије животиње представљају гомилице организоване материје које владају једино осећајем пипања додиривања, пружања и увлачења подједнако целом површином својом, без икакве органске Функције. Органа још нема, они још нису ни никли, они се разви.ју после, од првога органа, т. ј. из оне осећајне и покретљиве материје. На развитку појединих животиња, на пр. пилета, може се приметити поступно растење и оспособљавање појединих органа од првобитног — коже — или у опште од организоване материје. Како је чуло пипања у ембриолошком погледу првобитно, то је оно основно и најглавнијеи у психолошком погледу. Помоћу тога органа добијамо главније појмове о свету који нас окружује, о материји, о тврдим, течним и гасовитим телима, о облику и покрету, о супротности, о глаткосги и рапавости, и т. д. Лица која су лишена свих других органа, осим пипања, имају сва потребнија знања о околном свету, могу живети у њему, и, с трудом, постићи довољно душевног развића. Таких лица, подвргнутих брижљивом изучавању било је неколико. Према овоме, што је осећај пипања прва радња човекова, постаје јасно по чему овај орган има глгшно значење у првој години живота, и по чему се она два облика осећајно — мускулног процеса — сисање и хватање — уздижу на прво место у средини осталих ироцеса органског живота. Докле се остали тек развијају и њихове Функције тек се појављују, орган пипања већ одавно ради, полажући основе свему даљем развићу човековом. Усне врше своју радњу најпре у свези са храњењем човека, с нроменом материје за храну; у току времена уздиже се и одваја рука — први осећајни орган човека. Првобитно развиће ума под утицајем осећаја пипања објашњава нам Факат прекомерне сталности и неодложне потребе неких представа за наше мишљење. Одво.јити ум од представа о материји, телу, облику, нокрету, тврдоћи, мекоћи и других знања добијених помоћу осећаја нипања, — врло је тепгко. Ми доста лако можемо предсгавити природу као тамну, безбојну, погружену у мртву тишину, без укусних и мирисних особина, — али представити природу као нематеријалну, без облика, без сваке измене и покрета, не само да је тешко, него је и немогуће. То је с тога, што се човечји ум Формира на подацима осећаја пипања, што је он с њима нераздвојно срастао, што и сами ум јесте,