Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

699

пре свега, свеза осећаја и представа пипања. Ако је у опште дечји ум, ум осећајни; ако деца ие могу мислити не радећи органима вида, слуха, укуса и т. д. то најпрвобитнији ум човеков, Фундаменат и основа свега даљег умиог развића, јесте ум осећаја пииања. II Година дечјег живота Најзначајнији појав у другој години живота дечјег јесте способност самостално ходити — ићи. — Овај је појав подједнако важан и за физичко и за психичко (душевно) развиће детета. У физичком погледу од времена зачетка човек нреживи следећа четири главна преврата: 1. рођење, т. ј. одвајање од материног организма, почетак самосталног егзистирања; 2. ирекраћивање дојења и заједно с тим почињање идења, т.ј. још даље одвајање од матере и добијање веће самосталности у физичком погледу; 3. настуиање полне зрелости, почетак племенског живота; 4. рушење организма, смрт, т. ј. повраћање елемената и снаге који састављају основу органског бића и општу масу световних сила. Добијање способности и вештине самостално ходити јесте један од главних момената у физичком животу човека; а оно (ходање) има још веће значење у психичкој историји човека. Само добијање вештине ићи самостално, и сами тај продес, има значајан психолошки интерес, представља очигледно развиће дечје досетљивости и сталности. Почетак ходања може се приметити на детету у деветом месецу (и ово и сви остали следећи хронолошки подаци о времену разних душевних радња, наравно, немају значај норме, него означавају резултат испитивања на неколицини деце). На крају деветог месеца по нека деца већ умеју да стоје, и стојећи, с придржавањем или без придржавања, машу ножицама као бајаги иду, или боље рећи пробају да иду, тупћу на једном месту као војник у Фронту (у реду). У десетом месецу тупкање у месту ишчезава, дете, иридржавано нод мишком, са свим ступа ножицама, врши нокрете нужне при ходању. У почетку ходања по који иут примећује се код деце да не раде подједнако обема ножицама; дешава се да дете подиже и пружи сам.о једну иогу, на пример десну, а лева се готово вуче по земљи. У току времена овај недостатак ишчезава. Исто тако, у први мах при ходању дете по некад врло високо подиже ножицу без икакве потребе, но, шта више, на штету самог ходања. И овај недостатак ишчезава даљом практиком. Око 11 месеца дете чини прве покушаје да само иде, иридржавајући се за ма што; наравно, да том приликом често пада. У овом пробању самостадног ходања дете је врло пажљиво; оно се упушта на пут само ако је уверено у придржавање; руке хранитељке или матере морају око њега правити ограду и предупређивати падање. Дете полази веома лагано и пажљиво, оду-