Prosvetni glasnik

700

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

пирући се редовно на наслон иди на онога који га придржава; ако се у путу дете склизне или падне, оно онога часа лоли да се носи, и за неко време, дуже или краће, одриче се покушаја идења. Свеколико самостално и одважно ходање врши се у другој години, а потпуно владање тим процесом — т. ј. кад се дете научи трчати, обртати се, ићи на прстима, при ходу испречити се, савијати час десно, час лево, час напред, час натраг, пети се на лествиде, ићи по уским даскама и т. д. — долази у другу половину II године. У једно исто време, с почетком идења, дете обувају у дипелице. Често деца енергично протестују против тога новитета; она горко плачу, гледајући на своје обувене ноге, и пробају да скину ципелице. И кад скину, она и тада још продужавају плакати, често погледају у ножице и дохватају их ручицом, као бајаги ради тога, да се увере да омрзнутих ципелица нема. Задовољивши се и лочевши играти се, она опет по кад-кад у једанпут почну плакати и опет прегледају своје ножице. Но чудновато је да се често, други дан, не само помире с ципелицама, него с неким малим задовољством иду у њима и седе. На тај начин, изучити процес ходања јестс велика наука за децу, која уноси у њихов душевни живот веома много новога. Пре свега, овде се јављају особити мускулно-осећајнн осећаји: нужно је одржавати тело у усправном положају и у исго време покретати га. За то је потребна сложна мускулна комбинација, којој се деца и уче дуго време, особито ако је задатак сложен и ако треба не само ићи, него и бежати, скакати. обртати се, савијати се и т. д. Очигледно, дакле, с процесом ходања прилив нових осећаја пипања огроман је, јер тада деца до многих ствари могу доћи и опипати их, а још више видети их. Ири ходању дете често показује страх да не падне и да се не убије; научи се пажљивом и умереном помагању својим силама и туђом помоћи; оно цени, мерка, може ли доћи од једног стола до другог. Ако у томе претрпи несрећу, оно нада духом, разочарава се у својим силама, одриче се за време од оваких покушаја; а ако постигне повољан успех, оно прибира одважност на нове покушаје — предузећа. Нри неуспеху дете може показати особиту непоколебљивост, упорност, не остављајући своје опите ходања, не гледајући на њихове неповољне резултате; оно може упорно поновити исте покушаје, пуштајући се на, пут, падајући, подижући се и опет идући, само што тада све више пази и много напреже своју снагу. Наравно, за време самог првог ходања дете мора бити са свим пажљиво, да се не заводи спољњим утисцима, иначе пада; оно мора обратити, сконцентрпсати, све своје Физичке и душевне силе на процес кретања. При холању дете се упознаје са обућом, навикава се њеној употреби, а с тим заједно навикава се и особитим осећајима притискања и додиривања.