Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

701

Према знатној количини нових психодошких тековина, неизбежно изазватих у дупга детињој процесом ходања, тај процес може бити згодно средство свестраиог развића детета, али може бити и препрека, сметња, на путу физичког и психолошког његовог развитка. Ако се на дете брижљиво. пази, ако му се на време укаже помоћ, ако му се не допусти да чини у томе покушаје који му неће повољно испасти, онда ће се у душу његову улити бодрост, одважност и самопоуздање; дете ће се оддиковати веселим и храбрим расположењем, у њему ће се образовати одважан карактер. У то време дете ће се, услед кретања, свестрано развијати и у физичком погледу. Ако се дете рано принуђава на покугааје ходања, па још ако се ти покушаји често свршују неуспесима; ако се детету чини да није у стању прећи ни до извесног места, онда ће се у његову душу уседити плашљивост и неиоверење. образоваће се неко меланхолично стешњено стање; развитак карактера смете се, задржи се. Нрема овоме, желети је да се на овај процес добијања вештине ходања обрати озбиљна пажња од стране родитеља и васпитача. Погрешке и омашке које могу бити при томе учињене, не ограничавају се само на раније или доцније, лакше или брже добијање вештине ходања, него се трагови тога јављају целог даљег живота детињег, и па свем његовом душевном развитку. Каквим се последицама на душевном развићу детињем нојављује, опажа, добијено искуство ходања? Оно се опажа пре свега по бољем изјашњењу и одређености дечје личности. Хранећи се материнским грудима и не умејући ходити, дете нотпуно зависи од лица која га окружавају. Ако би ма каква спољашња побуда заинтересовала дете, оно често не би могло задовољити своју радозналост испитивањем (прегдедањем) самог предмета, јер по некад одрасли нису појимали шта интересује дете, а неки пут и ако су појимали, нису хтели поћи за дететом, т. ј. задовољити га, — мислећи да није могуће ни потребно испуњавати све жеље таквих малих бића. Овим или другим начином душевни захтеви детињи нису задовољавани, личност његова остала је неизражена, и само развиће његово задржавано је. Са свим друкче бива с ночетком добијања искуства ходања, т. ј. кад дете проходи. Ако би дете ма по чему осећало највише наклоности примању утисака слуха и виђења, оно би могло учинити потребне покрете за достизање пзвора тих утисака и довољно наслађивати се њима; ако би дете иоказивало да много воли кретање, оно би се могло предати њему у тој мери, колика му је способност кретања; ако би оно волело тиху игру без кретања, оно би могло седети; ако би се бојало нечега, оно би одмах побегло; ако га страшљиви предмет не би плашио, оно би би му ишло у сусрет. Према овоме, с добијањем вештине хоДања, дечја личност добила је знатна средства да може изразити и задовољити своје природне наклоности и тренутне жеље. У исто време брзо се врши дупросветни гласник, II. кн.., 6. св., 1903. 45