Prosvetni glasnik

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

у гаколи треба лостићи, иего се упушта и у нојединости, распоређујући дијелове тога знања на ио.једине разреде. Тим он директно утјече на саму методу наставе, силећи наставпике и ученике, да се у једној години морају бавити банг оним дијелом предмета, који је наставпим планом за ту годину прописан. Ако се наставни план у том заграђивању матсријала осврће на педагошке захтјеве, биће и учитељу и ученику много поможено; ну, још куд и камо већу штету проузроковаће им, ако се на оне захтјеве не обазире. Како је у том погледу с наставним плановима за средње школе у Хрватској и Славонији ? Морам одмах истакнути, да су сви ти плановп, уза све разлике што смо их истакнули, у том ногледу посве сагласни, и то на грдну штету и учитеља и ученика. Из свакога предмета наиме почиње се у тим средњим школама с оним, што је најапстрактније, а по том и за схваћање најтеже, и ако се таки поступак коси с темељним принципима педагошко-дидактичким. Тако н. ир. вјеронаука почиње с катихизисом, који није друго него скуп апстрактиих иојмова, нокупљенЕХ из св. писма и тумачења црквених отаца. Језици, сви без разлике, и живи и мртви, почињу с граматиком, па се онда истом прелази на штиво. 1 Земљопис ваља почети с астрономијом, а повјест с Египћанима. Тако се и геометрија почиње с тачком и иравцем, а истом послије прелази се на тијело. Природопис опет узимље се у знанственом сустану, подијељен на 3 царства, ма да се зна, да знанствели сустав није за педагогику ни од какве важности, и да дијете у исто доба зна једнако занимати лијен шарен цвијет као и лептир па цвијсту. Тако је на концу и с физиком , гдје треба почети с „приправним појмовима", камо спада, између осталога, и сила, о којој ни данас не знаде ни један Физичар,. што је за право у језгри својој. Днсциилинска иравила, која су једнака за све средње школе без разлике, прописују, како се треба ђак владати у школи и цркви, на улици и код куће, те уједно одређују казне, ако се ђак о те прописе огријеши. У цркву дужни су ђаци Хришћани ићи сваке недјеље и празника и вршити све прописане богоштовне чине, као исповиједати се, нричешћиватн и т. д. У свим таким приликама, као и иначе, дужан је ђак владати се што пристојније. У школу мора ићи тачно и непрекидно, и то не само на облигатне предмете, већ и на необлигатне, „у које се је с приволом родитеља и равнатељства уписао" (§ 12.). „Пеоправдано изостајање дјелује на ред из владања, а казни се по приликама и строжом казном", кашто и искључењем из школе (§ 14.). Мијегаање у политику, судјеловање код овација и демонстрација, склапање потајних другатава и т. д. најстроже је забрањено. Казне, којима се служе средње гаколе, јесу у поступном реду ове:

1 > новије доба наотао је погледом на модерне језике окрет на боље.