Prosvetni glasnik

44

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ту сврху (та дотација износи годишње за иотиуие средње школе 1250 кр.); стара се за огрјевни материјал и т. д. Директну контроду како над равнатељем, тако и над наставницима, врше у име кр. зем. владе двојица земаљеких надзорника за средње школе. Они су но чину једнаки редовним свеучидишним проФесорииа (V. дневни разред), а узимљу се обично из реда средко-школских наставника. Тако су н. пр. обадва садашња надзорника некадашњи равнатељи. Надзорници су реФеренти у свима стварима, кој^ се тичу средњих школа; тако и у особним стварима, те на темељу властитога искуства или равнатељских описа предлажу премјештења наставника, њихова промакнућа, унапређења, казне и т. д. Од наставничких дужности најважнија је: бринути се за што бољи успјех у знанствееом и моралном погледу. Наставници су у том дужни бити равнатељу исто што и његова дежг рука и настојати, сваки у свом властитом дјелокругу, да углед и добар глас своје школе дигну што је више могуће, али не да то буде можда тек извјештачено (благим оцјенама, нопуштањем и т. д.), него право: вршећи сваки своје дужности што строже и савјесније. Зато су дужни долазити на часове редовно и за сваки час спремити се што боље. Нрописани материјал треба да сврше у једнаким обродима, а не да из почетка не дају ђаку никаква посла, а пред конац школске године да га иретоваре. Уз то су дужни пазити и на дисциплину у школи и ван школе. А имајући на уму, да је угледање једно од главних васпитних средстава, не смију никада ни за час сметнути с ума да су одгојитељи. С тога треба да и њихово владање, једнако у школи као и изван школе, буде што примјериије. У овом и јест највећа тежина учитељске службе, које други људи редовно и не разумију, те по том и нијесу кадри учитељскога звања довољно оцијенити. Да надзор над ђацима буде што лакши, и опет у другу руку да буде некога посредовања између ђака и учитеља, особито оних, који у дотичним разредима немају посла, те често много ђака и не познају, поставља се иочетком сваке школ. године у сваком разреду надстојник, који је дужан особито на то пазити, да рад појединих учитеља, који су у том разреду забављени, буде што хармоничнији. Тако је његова дужност пазити, да поједини наетавници — колико је могуће — раде поједине дијелове свога предмета у свези с дијеловима других предмета; да ђаци буду у свако доба школ. године подједнако запослени и код куће и у школи, те да их по том не питају у исти дан по цијеле сатове сви проФесори, а у други опет да им сви не тумаче и да не буду, који дан по 2 или можда по 3 школске задаће, а често да прођу по 2 седмице без и једне. Ако опази какав неуспјех, он има право позвати наставнике свога разреда на договор и с њима се споразумјети о начину и средствима како би се томе злу доскочило. Или ако опази, да